аутор: Др Драгиша Ђорђевић

У време ослобођења Панчева 6. октобра 1944. године постојала је амбуланта Окружног уреда у Масариковој улици. Она је пресељена на први спрат зграде Социјалног осигурања у улици Југословенске народне армије 6 (данас улица Војводе Путника) вероватно током 1945. године. Ова амбуланта је током 1947. или 1948. године пресељена у зграду у Змај Јовиној улици 10, јер је по исељењу болничког стационара из ове зграде, ту формирана служба опште медицине.
Према писању др Боривоја Дрндарског, у Панчеву је у Горњем граду отворена амбуланта у просторијама бивше кафане „Код волара“. Дрндарски не наводи када је она отворена, али је то вероватно било током 1945. године. Ова амбуланта је сигурно до 1948. године била на овој локацији, а касније је пресељена у просторије бивше кафане, која се налазила у згради на углу улица Димитрија Туцовића и Матије Гупца. Нисмо открили када је она затворена. Вероватно почетком педесетих година.
Школска поликлиника која је била смештена у улици Јабучки пут 2 (данас Димитрија Туцовића) пресељена је 1. јула 1945. године у Омладинску улицу 2, преко пута Градског стадиона. Нова установа добила је назив Окружна здравствена станица. Служба за заштиту предшколске и школске деце првобитно је била смештена у три просторије (четврта је служила као канцеларија). Почетком 1948. године ова установа добија назив Градска поликлиника. Из документа од 1. септембра 1948. године видимо да је у то време у овој установи постојала и амбуланта за кожновенеричне болести, као и амбуланта за ухо.грло и нос.
На основу извештаја панчевачке здравствене службе за 1950. годину (у Институту за здравствену заштиту Војводине у Новом Саду постоје годишњи извештаји за период од 1950. до 1956.) видимо да су те године постојале четири секторске амбуланте. Прва је била смештена у Змај Јовиној улици 10. У наведеном извештају споменуте су и амбуланте Стакларе-Утве (заједничка амбуланта) и Текстилане (која је те године основана). У извештају није наведена локација четврте амбуланте. Вероватно је то била амбуланта у Горњем граду. Наведене су и сеоске секторске амбуланте у Банатском Новом Селу, Глогоњу, Долову, Качареву и Омољици.
У извештају за 1951. годину поред већ поменутих амбуланти појављују се и две нове, у Кончари и Индустрији скроба у Јабуци.

Из извештаја за 1952. годину дознајемо да је амбуланта у Текстилани једно време била затворена и да је поново почела да ради од 2. октобра исте године. Амбуланте у Скробари и Кончари више се не налазе у годишњем извештају.

Од 1. јануара 1953. формиран је Дом народног здравља среза панчевачког. У ову установу су поред панчевачке, укључене и здравствене службе Дебељаче, Ковачице и Опова. Из извештаја за ову годину видимо да су промењени називи постојећих панчевачких амбуланти. Тако је амбуланта у Змај Јовиној улици добила назив „амбуланта бр. 1″, у Стаклари-Утви „амбуланта бр. 2″ и у Текстилани „амбуланта бр. 3″. У то време су и сва наша села, осим Војловице и Иванова, имала своје амбуланте. Становници Војловице лечили су се V Старчеву, а становници Иванова у Омољици. По свој прилици да су одмах по формирању Дома здравља у згради у Змај Јовиној 10 отворене и специјалистичке амбуланте: ОРЛ и хируршка. Гинеколошка амбуланта постојала је и раније (спомиње се 1948.). Да подсетимо да је и Градска поликлиника припојена Дому здравља.
Из извештаја за 1954. и 1955. годину видимо да ништа није промењено у организацији службе.
Од 1. јануара 1956. године расформиран је Дом народног здравља среза панчевачког и формиран је Дом народног здравља општине Панчево. Нови Дом здравља сачињавале су све панчевачке здравствене установе осим Опште болнице, Очне болнице, Железничке амбуланте, Хигијенског завода и Апотекарске службе. Дому здравља су припадале и секторске амбуланте Стакларе-Утве и Текстилане, новоотврена амбуланта у Војловици и амбуланте у селима Јабука и Старчево. Здравствене станице у Банатском Новом Селу, Долову, Качареву и Омољици постале су самосталне установе. Током фебруара 1956. секторска амбуланта у Утви одвојила се од Стакларе, односно Дома здравља и постала је самостална фабричка здравствена станица.
Априла 1957. године и Стакларина амбуланта одвојила се од Дома здравља. Крајем 1957. донета је одлука о новој реорганизацији панчевачке здравствене службе. Из Дома здравља издвојена је педијатријска.служба и формирана су два диспанзера, као установе са посебним финансирањем: Диспанзер за предшколску децу и Диспанзер за школску децу (са зубном службом). Ови диспанзери почели су да раде 1. фебруара 1958. године.
У току 1959. године долази до велике реорганизације панчевачке здравствене службе. Општина укида Дом народног здравља и оснива неколико самосталних здравствених станица. Свака станица примала је пацијенте са одређене градске територије. Ове здравствене станице званично су установљене 1. јула, али све нису одмах почеле да раде, јер смештај за неке од њих још није био обезбеђен. Формирано је пет здравствених станица:

1. Здравствена станица „Центар“ у ул. Змај Јовиној 10, (у згради где је
   већ више година постојала служба опште медицине).
2. Здравствена станица „Доњи град“ у ул. Максима Горког 58. (подигнута
   нова  монтажна  зграда).   Ова  станица је  маја   1984.   године  пресељена  у
   наменски подигнуту зграду, у улици Жарка Зрењанина 41. Свечано је пуштена у
   рад 25. маја исте године и добила је назив „21) мај“, по дану када је рођен Јосип
   Броз. После 2000. године враћен јој је стари назив „Доњи град“.
3. Здравствена станица „Горњи град“ у ул. Ђуре Ђаковића 88, за коју је
   подигнута нова монтажна зграда. Ова зграда је порушена до темеља јула 2008.
   године, а августа месеца почела је изградња нове. Здравствена станица је због
   тога приврмено наставила рад у просторијама месне заједнице „Горњи град“.
4. Здравствена станица „Нови свет“ у   ул. Пионирској 5, у адаптираној
   старој згради дечјег вртића). Ова станица је крајем 1971. пресељена у наменски
   подигнуту зграду, у ул. Пролетерски просек 2а, а пуштена је у рад јануара 1972.
   године.
5. Здравствена станица „Војловица“ на Тргу XII Војвођанске бригаде 1 (у
   згради где је 1. јануара 1957.  године отворена секгорска амбуланта Дома
   здравља). Станица је у јесен 1990. пресељена у реновирану и адаптирану
   бившу зграду Месне заједнице Војловица у улици Спољностарчевачкој преко пута улаза у „Азотару“.
   После гашења Дома здравља, Антитуберкулозни и Кожно-венерични диспанзер постали су самосталне установе. Од гинеколошке амбуланте формиран је диспанзер за жене. Све сеоске здравствене станице постале су самосталне установе.

Од 1. априла 1963. године поново је реорганизована панчевачка здравствена служба. Извршена је интеграција свих здравствених станица у граду, станице за хитну помоћ, антитуберкулозног и кожно-венеричног диспанзера и створена је нова установа, Дом народног здравља Панчево. Од Школског, Дечјег и Диспанзера за жене, 1. августа 1963. године, формиран је Центар за заштиту мајке и детета.
Од 1. новембра 1965. године све сеоске здравствене станице из наше општине, припојене су Дому народног здравља. Нова установа добила је назив Дом здравља Панчево.
Од 1. јула 1969. Дому здравља припојен је Центар за заштиту мајке и детета.
Поред већ постојећих дипанзера: антитуберкулозног, кожно-венеричног, школског, дечјег и диспанзера за жене, Дом здравља добија и нове. Током 1969. године отварају се кардиолошки, спортски и онколошки, а почетком 1970. диспанзер за ментално здравље. Диспанзер за дијабет отворен је 1. јуна 1981. године.
Развитком индустрије у Панчеву, шездесетих година прошлога века, .дошло је до великог механичког прилива становништва. Изграђено је неколико нових насеља за више хиљада становника. У овим насељима било је потребно обезбедити адекватну здравствену заштиту. Зато су подигнуте и отворене две нове здравствене станице: „Стрелиште“ (за истоимено насеље) 24. септембра 1984. и „Нови град“ (за насеље Котеж I и II) 1. марта 1991. године.

Од 24. марта. 1997. године, на првом спрату западног крила зграде антитуберкулозног диспанзера формирана је служба за кућно лечење Дома здравља. Она се и данасту налази.
Од маја 2004. године оформљен је Центар за превентивне здравствене прегледе. У почетку Центар није имао своје просторије, али је убрзо по оснивању почео да спроводи превентивне акције. Просторије је добио у приземљу зграде Дома здравља у улици Паје Маргановића 4 (данас улица Милоша Обреновића). Свечано отварање Центра обављено је 7. јула 2006. године.
Дом здравља је 1. јула 1972. ушао у састав новооснованог Медицинског центра „Јужни Банат“ у Панчеву. Од 1. јануара 1981. године Дом здравља је у оквиру Медицинског центра постао Организација удруженог рада, са три ООУР-а: Опште медицине, Диспанзерске службе и Зубнолекарске службе.

1. новембра 1991. године Дому здравља припојена је Медицина рада, јер је дошло до дезинтеграције дотадашње установе, Завода за заштиту здравља са Медицином рада. 
1. фебруара 2010. године, раздвајањем Здравственог центра “Јужни Банат” основан је Дом здравља Панчево као посебна здравствена установа. Оснивач је град Панчево