ПРЕВЕНТИВНИ ПРЕГЛЕДИ У ДОМУ ЗДРАВЉА ПАНЧЕВО У НЕДЕЉУ 10.12.2023. од 08 до 16 часова

Дом здравља Панчево организовао је још једну акцију бесплатних превентивних прегледа у недељу 10. децембра 2023. године.

За жене старије од 40 година организован је ултразвук дојки, а за мушкарце старије од 49 година радиће се ПСА тест којим се открива тумор простате.

У Служби за здравствену заштиту жена, у соби 215 у времену од 8 до 16 часова радиће се ултразвук дојки женама старијим од 40 године и по потреби биће упућиване на мамографију, а у Центру за превенцију Дома здравља Панчево, у времену од 8 до 12 часова даваће се упути мушкарцима старијим од 49 година за ПСА тест, којим се открива тумор простате. Они код којих постоји сумња на болест, биће упућени на додатну дијагностику.

Држава овим прегледима жели да укаже на значај превенције и да превентивне прегледе учини приступачнијим грађанима, зато су првентивни прегледи организовани у око 170 здравствених установа широм Србије. Превенција и рана дијагностика од кључног су значаја за позитиван исход лечења сваке болести.

Заказивање прегледа није потребно, већ је довољно само да грађани дођу у Центар за превенцију Дома здравља Панчево у времену од 8 до 12 сати и у Службу за здравствену заштиту жена у времену од 8 до 16 часова.

Дом здравља Панчево

ГРИП – ЕПИДЕМИОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Сезонски грип представља акутну респираторну инфекцију узроковану вирусима инфлуенце, који циркулишу у свим деловима света. Постоје четири типа вируса који узрокују сезонски грип: тип А, Б, Ц и Д. Вируси грипа тип А и Б доводе до епидемијског јављања ове болести сваке сезоне.
• ВИРУС ГРИПА ТИП А се даље класификује на подтипове, у зависности од комбинације хемаглутинина (ХА) и неураминидазе (НА), протеина који се налазе на површини вируса. Тренутно у хуманој популацији циркулишу подтипови А(Х1Н1) и А(Х3Н2). Подтип А(Х1Н1) се такође обележава и као А(Х1Н1)пдм09, јер је проузроковао пандемију 2009. године и следствено заменио сезонски вирус грипа А(Х1Н1) који се налазио у циркулацији пре 2009. године. Само вируси инфлуенце типа А могу изазвати пандемије.
• ВИРУСИ ГРИПА ТИП Б нису класификовани у подтипове. Вируси грипа типа Б могу бити lineage B/Yamagata i lineage B/Victoria.
• ВИРУСИ ГРИПА ТИП Ц се ретко детектују и обично доводе до благих инфекција, које немају јавноздравствени значај.
• ВИРУСИ ГРИПА ТИП Д није познато да доводе до инфекција код људи, већ само код животиња.

Прочитајте више ...

ВЕЛИКИ КАШАЉ

ШТА ЈЕ ПЕРТУСИС (ВЕЛИКИ КАШАЉ)?
Пертусис или велики кашаљ (у народу познат и као „магарећи кашаљ”) је веома заразна бактеријска инфекција која захвата дисајне путеве (респираторни тракт). Узрокује га бактерија Bordetella pertussis која се може наћи у усној дупљи, носу и ждрелу заражене особе.

КОЈИ СУ СИМПТОМИ?
Симптоми се развијају најчешће 7 до 10 дана након изложености узрочнику, а у неким случајевима и након 21 дан.
На почетку болести симптоми подсећају на обичну прехладу и укључују кијање, цурење из носа, благо повишену температуру и благи кашаљ.
Унутар две недеље кашаљ постаје све тежи са све чешћим епизодама и нападима зацењивања. Ове епизоде су праћене искашљавањем вискозне слузи, а често и повраћањем. На почетку болести напади се јављају током ноћи, а онда постају све учесталији током дана и могу трајати месец до два.

Прочитајте више ...

Хронична опструктивна болест плућа

ХОБП је скраћеница за "Хроничну опструктивну болест плућа"
•    Хронична значи да се не повлачи.
•    Опструктивна значи делимично ограничење протока ваздуха.
•    Болест значи оболење.
•    Плућа значи да захвата дисајне органе.

Према подацима Светске здравствене организације, од хроничне опструктивне болести плућа (ХОБП) болује око 50 милиона људи и сваке године умре скоро 3 милиона оболелих особа.

 

Из Удружења за астму и хроничне опструктивне болести плућа (УДАХ) кажу да се процењује да у Србији тренутно има између 400.000 и 600.000 пацијената, док је процена да у свету од ове болести болује 210 милиона људи, док је скоро 90 одсто смртних случајева од ХОБП забележено у развијеним и средње развијеним земљама.

Прочитајте више ...

Акутне респираторне инфекције

Хладнији период године, носи са собом и пораст оболевања од акутних респираторних болести.

Акутне респираторне инфекције (АРИ) представљају најчешће инфекције савременог човека. Од ових инфекција одрасле особе просечно оболе 3-5 пута годишње, а деца још чешће.

Са снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева. Већој учесталости оболевања.свакако доприноси и пуна радна активност, дужи боравак у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха - канцеларије, вртићи, школе, позоришта, скупови, превозна средства и сл.

У ову групу болести спадају инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, најчешће вирусима, а знатно ређе бактеријама. Међу вирусима, као узрочницима акутних респираторних инфекција, најчешћи су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, аденовируси и други.

Прочитајте више ...