31.МАЈ – СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА

„ЗАШТИТИМО ДЕЦУ ОД УТИЦАЈА ДУВАНСКЕ ИНДУСТРИЈЕ“

Светски дан без дуванског дима се обележава сваког 31. маја, а основни циљ овог апела јесте да се јавности скрене пажња на штетност дуванских производа, превасходно цигарета и дувана.

Наша земља је по учесталости коришћења дуванских производа у самом врху у Европи. Нажалост, дувански производи, као и дувански дим, утичу лоше не само на особе које их конзумирају, већ и на особе у њиховој непосредној околини. Конзумирање дуванских производа представља водећи узрок настанка незаразних хроничних болести у целом свету, а нарочито у неразвијеним земљама.

Према наводима Светске здравствене организације, дувански производи убију и до половину укупних конзумената. На годишњем нивоу, скоро шест милиона људи умре од директних последица употребе дуванских производа, а скоро милион непушача умре услед индиректне изложености дуванском диму.

Нажалост, и упркос свим напорима да се овај тренд смањи, конзумација дуванских производа и даље остаје неискорењена у свету, али и код нас.

Како би се подигла свест о овом проблему и допрло до што већег броја људи, основни кораци подразумевају едукацију најмлађих чланова популације о здравственим ризицима и опасностима које ова штетна навика изазива. Иницијативе против пушења такође потенцирају да се широм света уведе стриктна забрана излагања деце дуванском диму (нарочито у затвореним просторима, као што су вртићи, аутомобили, кафетерије, играонице и слично), али се такође потенцира и на значајној улози целокупне заједнице у оснаживању постојећих пушача да се одрекну ове штетне навике, како би пружили добар пример потоњим генерацијама које треба да живе без дуванског дима.

Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, али и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима Светске здравствене организације на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана.

Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја.

Епидемија дувана је једна од највећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио, од које умире преко 8 милиона људи широм света. Од овог броја, више од 7 милиона смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смртних случајева резултат изложености непушача дуванском диму. У Србији најмање 15 000 људи годишње умире као последица употребе дувана.

У свету 1,3 милијарде људи спада у кориснике дувана, при чему 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет оболевања и умирања као последица дувана највећи. Употреба дувана додатно доприноси сиромаштву обзиром да се део кућног буџета уместо на храну и друге основне потребе троши на куповину дувана. Такође, употреба дувана повећава трошкове здравствене заштите за лечење болести изазваних употребом дувана, као и скраћење очекиваног трајања живота и смањење квалитета живота због оболевања и/или умирања који се могу приписати употреби дувана.

Према Истраживању о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18-64 године у Србији које је спроведено у децембру 2023. године, више од трећине одраслог становништва (37,9%) повремено или свакодневно пуши цигарете, у највећем проценту особе у старосној групи 35-44 године. Такође, 85% становника узраста 18-64 године навело је да је изложено дуванском диму у угоститељским објектима, а 43% на свом радном месту. Истовремено скоро четвртина анкетираних (23%) наводи да је изложено аеросолима електронских цигарета, а трећина (33%) наводи да им то смета. Према резултатима овог Истраживања, пушење није дозвољено у мање од једне петине домаћинстава.

Тема овогодишњег Светског дана без дувана је „Заштитимо децу од утицаја дуванске индустрије“.

Циљ овогодишње кампање је информисање јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе обзиром да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван. Такође кампања је усмерена на активности које треба преузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да се заштите будуће генерације.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесице и/или снус постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Према последњим подацима из Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022.године, једна петина ученика узраста 11, 13 и 15 година (19,7%) је пробала електронске цигарете током живота, при чему коришћење електронских цигарета и снуса расте са узрастом.

Зашто дуванска индустрија циља на младе?

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба сваке године да замени милионе потрошача који умиру од последица употребе дуванских производа и оних који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућим генерацијама, укључујући активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања које су привлачне деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за „стриминг“.

Индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога Светски дан без дувана 2024. године позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуће генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

О електронским цигаретама и „вејп“ уређајима

Е-цигарете са никотином изазивају велику зависност и штетне су по здравље. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликоћу производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају деци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу млађом децом и адолесцентима са стопама које премашују употребу одраслих у многим земљама.

Е-цигарете се често промовишу као мање штетна алтернатива конвенционалним цигаретама; међутим, до данас, није доказано да је комерцијализација (продаја, увоз, дистрибуција или производња) е-цигарета као потрошачких производа имала нето-корист за јавно здравље. Уместо тога, све је више алармантних доказа о њиховим штетним утицајима на здравље становништва.

Неопходне су хитне мере за спречавање употребе е-цигарета и борбу против зависности од никотина, уз свеобухватан приступ контроли дувана, а у светлу националних околности.

Тамо где земље дозвољавају комерцијализацију е-цигарета као потрошачких производа, неопходна је јака регулација. Ово укључује, у најмању руку:

Регулисање е-цигарета како би се смањила њихова привлачност и штета за становништво, укључујући:

– Забрану свих арома, укључујући ментол и синтетичке аналоге ментола;

– Забрану атрактивних и/или промотивних карактеристика у вези са презентацијом и паковањем производа, као што су боје или својства боја, атрактивни дескриптори, укључујући имена;

– Регулаторне функције које омогућавају кориснику да манипулише производом након продаје;

– Ограничавање концентрације и количине никотина, како би се смањио ризик од зависности;

– Подешавање максималне запремине за кертриџе за е-цигарете, како би се ограничила изложеност и употреба токсичних супстанци;

– Подешавање максималне снаге батерије, како би се ограничио утицај снаге на испоруку никотина и токсичних супстанци;

– Забрану функција уређаја које дозвољавају пренос информација трећим странама и од њих (укључујући произвођаче), као што су везе са апликацијама за паметне телефоне, које се могу користити за прикупљање личних података, детаља топографије коришћења или за даљинско управљање производом;

– Забрана адитива који имају канцерогена, мутагена и репротоксична својства.

Заштита јавности од обмањујућих тврдњи, као што су лажне тврдње о безбедности или ефикасности престанка пушења цигарета.
Забрана продаје е-цигарета деци, контрола ланца снабдевања како би се смањио ризик да деца добију приступ и спровођење ових ограничења против одговорних субјеката.
Примена мера контроле дувана на е-цигарете, укључујући мере смањења понуде и потражње на основу Оквирне конвенције о контроли дувана СЗО.
Јачање мониторинга и надзора како би владе имале увид у реалном времену у вези са коришћењем е-цигарета и обрасцима употребе (укључујући двоструку и вишеструку употребу са цигаретама и другим дуванским производима) за усмеравање регулаторне акције.
Јачање спровођења како би се осигурало да су горе наведене мере ефикасне.
Дељење информација о штетним ефектима употребе е-цигарета са јавношћу.

Без обзира на то да ли земље забрањују продају е-цигарета или дозвољавају комерцијализацију као потрошачке производе, ове радње треба предузети заједно са мерама за мотивисање и помоћ постојећим корисницима дуванских производа да престану са употребом дувана користећи проверене методе.

Стратегије престанка пушења треба да буду засноване на најбољим доступним доказима о ефикасности, синергистичке са другим мерама контроле дувана и да подлежу праћењу и евалуацији.

Извор: Завод за јавно здравље Панчево

https://www.batut.org.rs/index.php?content=2837
https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4172
https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2024
https://cdn.who.int/media/docs/default-source/tobacco-hq/regulating-tobacco-products/ends-call-to-action.pdf?
sfvrsn=ea4c4fdb_12&download=true
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/IstrazivanjeHBSC2022.pdf
https://www.batut.org.rs/download/aktuelno/18-24Istrazivanje2024.pdf