20. ОКТОБАР – СВЕТСКИ ДАН ОСТЕОПОРОЗЕ

На иницијативу Међународне фондације за остеопорозу, а под покровитељством Светске здравствене организације од 1996. године 20. октобар се обележава као Светски дан превенције остеопорозе, а акценат ставља на едукацију о факторима ризика, превенцији остеопорозе и значају редовних контрола минералне коштане густине.

Остеопороза је метаболичка болест убрзаног губитка коштаног ткива, у чијој основи је поремећај метаболизма калцијума, настао у смислу повећаног изласка ове минералне материје из костију, која се најчешће јавља код жена у постменопаузи, али и код мушкараца. Остеопороза је смањење густине костију, тј. коштане масе, па и сама реч указује на порозну структуру костију или шупљикаве кости.

За здравље костију најважније је да буду правилно формиране у детињству и младости. Калцијум је главни минерал костију који се уграђује у коштано ткиво и повећава му густину. Под дејством витамина Д повећава се усвајање калцијума у цревима и уградња у кости. Бебама и деци се одавно даје рибље уље, а данас капи витамина Д да се спречи недостатак истог и настанак рахитиса (слабих костију).

Усвајање калцијума је регулисано женским полним хормоном- естрогеном. Зато у менопаузи кад организам остане без естрогена долази до наглог губитка коштане масе. За чврстину костију најважнија је густина костију која се оствари између 20 и 30. године.

Ризик од прелома костију изазваних остеопорозом расте са годинама старости, а процењује се да 30 до 50% жена старијих од 65 година оболева од остеопорозе, као и да ће чак једна трећина њих доживети фрактуру као последицу ове болести.

Проблем ове болести је то што протиче најчешће без симптома, до тренутка када настају најтеже последице, односно фрактуре. Смањење висине, погрбљеност и болови у леђима најчешће се приписују другим разлозима или једноставно старењу.

Смањење коштане густине је праћено и увећаним ризиком за настанак прелома, често након минималних траума. Њен неизбежан пратилац је висока учесталост прелома пршљенских тела и врата бутне кости са великим патњама и инвалидношћу.Постоје два типа остеопорозе- постменопаузална и сенилна остеопороза. Постменопаузална остеопороза се јавља код жена након менопаузе (последње менструације), и праћена је преломима пршљенова.Сенилна остеопороза се јавља у оба пола након 70. године, презентује се поглавито преломима кука и узрокована је старењем.

Остеопороза може настати и као последица других обољења (поремећаји рада штитне жлезде и паратитеоидне жлезде, хипогонадизма), после дуготрајне употребе кортикостероида, дуготрајних имобилишућих болести.За изградњу костију неопходно је присуство калцијума и фосфора у односу 2:1, али и бројних других минерала: бор, манган, магнезијум, цинк, бакар…

Избалансирана исхрана са одговарајућим уносом калцијума и физичка активност важна је за изградњу и очување чврстих костију. У терапији остеопорозе примењују се лекови који спречавају даљи губитак коштане масе.

Остеопороза се може спречити, али и успешно лечити. Важно је открити болест у почетној фази – што је данас могуће релативно лако, безболно и једноставно. Мери се густина коштане масе, прегледом који се зове остеодензитометрија. Остеопороза се развија постепено и у почетку неприметно, а касније уз болове у костима, деформитете коштано-зглобног система и учестале преломе, који касније настају спонтано и без деловања механичке силе, што се дешава због значајног смањивања густине коштане масе. У крајњем исходу остеопороза често доводи до трајне онеспособљености особе за самосталан свакодневни живот. Тада ова болест оптерећује не само оболелу особу већ и породицу и заједницу. Две најважније чињенице везане за остеопорозу треба посебно нагласити: Превенција је могућа и почиње у најранијем детињству, као и да генетски фактор има одређени утицај, који не треба занемаривати.

За здравље и чврстину костију врло је битно да се постигне задовољавајући максимум густине коштане масе, а потом током живота и очува. Правилна исхрана у превенцији остеопорозе подразумева пре свега адекватан унос калцијума и витамина Д. Код жена је то посебно важно јер се у менопаузи смањује стварање женских полних хормона естрогена, који делују заштитно на кости услед чега се повећава ризик за настанак остеопорозе. Међутим, бројна истраживања показују да већина жена не уноси довољну количину калцијума и има недостатак витамина Д, који је неизоставно потребан за апсорпцију и искористљивост калцијума.

Пошто се остеопороза развија без пратећих симптома, неопходни су редовни прегледи. Препоручује се да све жене старије од 65 година и мушкарци старији од 70 година ураде мерење минералне коштане густине на кичменом стубу и куку као најпоузданијим местима за процену густине костију (остеодензитометрија), а у случају постојања фактора ризика и болести повезаних са остеопорозом да се испитивање спроведе и раније. Поред тога, потребна су и лабораторијска испитивања: одређивање концентрације калцијума и фосфата у крви и урину, хормона укључених у регулацију метаболизма калцијума и фосфата, специфичних маркера који су показатељи метаболичке активности коштаног ткива за праћење терапијског ефекта.

Остеопороза се може спречити или у великој мери смањити правилном исхраном и телесном активношћу. Препоручене дневне количине калцијума износе између 800 и 1500 мг. Уколико довољну количину калцијума није могуће обезбедити исхраном она се може надокнадити уносом дијететских суплемената који садрже витамин Д и калцијум. Физичка активност омогућава механичку тензију костију која је важан подстицај за коштану изградњу. У превенцији остеопорозе врло је битно и мењање животних навика, што се пре свега односи на престанак пушења и прекомерног конзумирања алкохола и/или кафе што узрокује губитак калцијума урином.

5 КОРАКА ДО ЗДРАВИХ КОСТИЈУ:

1. Редовно вежбајте – држите кости и мишиће у покрету. Најбоље су вежбе за ношење тежине, јачање мишића и вежбање равнотеже.
2. Исхрана -Уверите се да је ваша исхрана богата хранљивим материјама здравим за кости Калцијум, витамин Д и протеини су најважнији за здравље костију. Сигурно излагање сунцу помоћи ће вам да добијете довољно витамина Д.
3. Животне навике – Избегавајте негативне животне навике. Одржавајте здраву телесну тежину, избегавајте пушење и прекомерно пијење.
4. Фактори ризика – Сазнајте да ли имате факторе ризика. Скрените пажњу свом лекару, посебно ако сте раније имали учестале преломе костију, породичну историју остеопорозе или узимате посебне лекове који утичу на здравље костију
5. Тестирање и третман- Тестирајте се и по потреби лечите. Ако сте у високом ризику, вероватно ће вам бити потребни лекови и начин живота како бисте се заштитили од прелома.

Чувајте своје кости, оне штите виталне органе и омогућавају кретање.

Извор: Институт за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић Батут“