Месец март се обележава као месец борбе против рака, не би ли се подигла свест о значају превенције ове честе и опаке болести.
Карцином дојке је најчешћа малигна болест жена у савременом друштву. Сваке године око милион жена широм света оболи од ове карцинома дојке. Када говоримо о томе ко оболева од рака дојке морамо имати на уму да старост јесте фактор ризика, али увек треба постојати опрез и у млађој популацији жена, с обзиром на појаву болести и код жена млађих од 35 година живота. У Србији се годишње региструје око 4 500 жена оболелих од ове болести. По смртности, наша земља је друга у Европи. Увек треба имати на уму да је рак дојке излечив у преко 90 % случајева, под условом да се открије на време. Из тих разлога, од виталног значаја је да жене редовно, на месечном нивоу, прегледају своје груди и да редовно обављају мамографска снимања, уколико имају преко 45 година живота.
Када говоримо о структури дојке треба напоменути да се ткиво дојке састоји од 15 до 20 режњева млечних жлезди, које су окружене везивним и масним ткивом. Из сваке млечне жлезде излази изводни канал до брадавице.
Под дејством хормона, током дојења, ствара се млеко које се преко брадавица секретује у спољну средину. Тачан узрок настанка карцинома дојке до данас не знамо. Различити фактори ризика су инволвирани у причу о настанку рака дојке. Зна се да мутације на нивоу ДНК ћелија ткива дојке узрокују неконтролисани раст и размножавање ћелија дојке. Такве оштећене ћелије деле се брже и неконтролисаније од здравих и веома брзо формирају туморску масу. Последица формирања туморске масе јесте настанак карцинома дојке. Чињеница је да је рак дојке условљен сложеном интеракцијом генетике и фактора средине. Наводи се да су женски пол, конзумација алкохола и цигарета, присуство генетских мутација, повећана телесна тежина, хиперестрогенемија, репродуктивни фактори и употреба хормонских препарата укључени у повећање вероватноће за појавом карцинома дојке. У контакту са женама лекари често врше процену ризика за појаву рака дојке. Ризик за појаву карцинома дојке постоји код сваке жене, укључујући и оне код којих не постоји ни један фактор ризика за појаву ове опаке болести. Чињеница је да се са годима ризик за појаву болсети повећава. Жене требају бити на опрезу уколико у ближој фамилији имају сродницу са дијагностикованим карциномом дојке. Хормонска супституциона терапија којом се лече тегобе у менопаузи би требало увек да апострофира значај редовних прегледа и да укаже на потребу за чешћим контролама дојки. Претходно дијагностикован карцином дојке четири пута повећава ризик од настанка карцинома дојке у другој дојци. Свака жена понаособ може предузети мере којима ће утицати на смањење вероватноће појаве болести, а то су: престанак пушења, ограничен унос или обустава уноса алкохола, избегавање претераног излагања УВ зрацима, избалансирана исхрана, редовна физичка активност, као и редовна посета лекару и спровођење превентивних прегледа.
Симптоми болести које можемо препознати и утицати самим тим на раније започињање терапије су углавном палпација или опипавање грудвице унутар ткива дојке, промена на површини дојке, оток коже са изгледом поморанџине коре, увучена брадавица, исцедак из брадавице, промена конзистенције дојке и слично. Треба нагласити да у већини случајева на почетку болест не даје никакве симптоме. Свака од ових ситуација требало би да упути жену на хитан преглед код лекара. На основу прегледа даље лекар одлучује који је најбољи модалитет дијагностике не би ли се што пре дошло до адекватне дијагнозе или стадијума болести. Постоје три типа рака дојке, а то су: дуктални карцином дојке, који представља најчешћи тип карцинома дојке који настаје из ћелија канала млечне жлезде, лобуларни тип карцинома дојке, настаје из ћелија режњева млечне жлезде и он се , за разлику од осталих типова карцинома дојке, јавља у обе дојке , и на крају, инфламаторни тип карцинома дојке, који представља најређи тип рака дојке, а препознаје се по развоју отока, црвенила и повишене температуре дојке. Након спровођења дијагностичке процедуре, која је углавном везана за ултразвучни преглед дојке, мамографију, нуклеарну магнетну резонанцу, и на крају биопсију, долази се до дефинитивне хистолошке дијагнозе болести. Ултразвучни преглед дојки заузима значајно место приликом редовних прегледа дојки, нарочито код жена млађих од 40 година и код трудница. Ултразвук може служити и као допунска метода мамографији у постављању тачне дијагнозе болести. Поред ултразвука, мамографија је најпоузданија метода , широко распрострањена у постављању дијагнозе. У мамографији се користе ниске дозе зрачења које не могу штетити телу. На послетку, следи хистолошка потврда. За лечење је јако битно и стадирање болести. Стадијум карцинома дојке означава колико је тумор нарастао и где се болест проширила у организму. Одређивање стадијума болести врши лекар и након стадирања се конзилијарно одлучује о протоколу лечења. Малигне ћелије карцинома дојке могу путем крви или лимфе доспети и до удаљених органа где расту и формирају нови тумор. Тада говоримо о одмаклом стадијуму болести са метастазама. Важно је напоменути да је трудноћа након лечења карцинома дојке могућа, нарочито уколико није дошло до оштећења функције јајника хемиотерапијом. Лечење карцинома дојке најчешће подразумева хируршку терапију, (мастектомија или поштедна хирургија), хемиотерапију, зрачну терапију, биолошку терапију, хормонско лечење и употребу бисфосфоната. Лекари специјалисти и субспецијалисти укључени у процес лечења су онколог, онкохирург и радиотерапеут. Иако се на основу свега наведеног може закључити да је рак дојке веома озбиљно обољење, потребно је нагласити значај раног откривања карцинома дојке.
Редовни прегледи су једини поуздан и најефикаснији начин за очување здравља. Чак 80 % жена открије чворић у дојци самопрегледом. Препорука је да свака жена након 20. године живота треба сама да врши самопреглед једно месечно, најбоље између 5. и 10. дана менструалног циклуса, док жене у менопаузи могу одредити један дан у месецу када ће то радити. Наглашавам да се у нашем Дому здравља спроводи скрининг којим су обухваћене жене од 50. до 69. године живота, те апелујем да се све жене у тој узрасној категорији јаве у Службу за здравствену заштиту жена, где ће након разговора са гинекологом, попунити анкету. Након попуњавања анкете жене се врло брзо упућују на мамографију. У склопу преветивних активности у нашем Дому здравља постоји и Саветовалиште за дојку, при Превентивном центру Дома здравља, где лекари спроводе едукацију о самопрегледу дојки, обављају палпаторни преглед дојки и врше процену ризика на основу анамнезе и клиничког прегледа жене.
Прихватањем здравих стилова живота може се смањити ризик од оболеваља свих малигних болсети, па и карцинома дојке. Зато, одвојите време за себе и будите победник.
Спец. др мед. Мирела Матејић
Специјалиста гинекологије и акушерства
Координатор за скрининг мамографију Дома здравља Панчево
