Актуелно

Лето је период када високе температуре стварају повољне услове за размножавање микроорганизама и када су инфекција које се преносе храном учесталије. Услови чувања намирница, превасходно одржавање одговарајућег температурног режима, су отежани при високим спољним температурама и постају изазов, посебно при боравку на отвореном, током излета и других сличних активности.

Неколико савета о мерама у раду са храном и хигијени уопште могу допринети да се очува безбедност намирница и да летњи дани безбрижније теку.

Обратите пажњу на храну од момента куповине у погледу органолептичких својстава намирнице (изглед, мирис и укус), датума производње, рока трајања и др. Уколико постоји и најмања сумња у погледу безбедности намирнице, не користите је.

Коришћење клима уређаја се може сматрати безбедним по здравље људи, само уколико се редовно одржавају, према дефинисаним спецификацијама произвођача, као и када је режим рада клима уређаја подешен тако да не угрожава здравље људи.

У складу са актуелном метеоролошком ситуацијом током летњег периода, а везано за временске услове са високим дневним температурама (30 - 40°C), за постизање оптималних микроклиматских услова у затвореном простору уобичајена је употреба уређаја и система за вентилацију и климатизацију.

Сем уобичајених техничких упутстава за коришћење уређаја потребно је и познавање и поштовање одређених здравстевних препорука, како не би дошло до угрожавања здравља корисника.

 

Оптимална температура треба да буде само 5-10 степени нижа у односу на спољну

Поштовани суграђани,
 
Обавештавамо Вас да ће се у Дому здравља Панчево, од 12. јула 2022. год. поново радити ултразвук кукова деце.
 
Заказивање ће се вршити сваког радног дана од 07-19 часова на број телефона 309-219 или лично.
 
Дом здравља Панчево

Превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) се спроводи кроз примарну и секундарну превенцију. Примарна превенција обухвата примену општих мера и специфичне мере, имунизације у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. Секундарна превенција обухвата скрининг рака грлића материце ради раног откривања и правовременог лечења.

Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).

Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.

То је имунизација, коју је у обавези да препоручи доктор медицине или специјалиста одговарајуће гране медицине (изабрани лекар у Дому здравља, најчешће дечији лекар, али и гинеколог) у складу са програмом имунизације становништва против одређених заразних болести. Она се спроводи уз претходну писмену сагласност лица које се активно имунизује, односно његовог законског заступника односно родитеља или старатеља (за лица узраста до 15 година). За децу узраста 15 и више година, није потребна писана сагласност родитеља/старатеља. Писана сагласност за препоручену активну имунизацију даје се на Обрасцу 3. који је саставни део Правилника о имунизацији и начину заштите лековима.

Активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, а првенствено код деце седмих разреда основних школа (пре првих сексуалних односа), током спровођења систематских прегледа, као и у складу са одобреним сажетком карактеристика лека од стране Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМСа). Родитељи деце узраста до 15 година се обраћају изабраном лекару детета у Дому здравља, а деца са навршених 15 година живота и старија, могу се и сама јавити свом изабраном лекару у Дому здравља.

Имунизација је једноставан, безбедан и ефикасан начин да заштитите своје дете од одређених заразних болести.
Обезбедите вашем детету
здрав почетак живота: вакцинишите га на време.

Шта изазива инфекцију?
Инфекције изазивају различити микроорганизми, најчешће бактерије и вируси који доспевају у тело дисањем, гутањем, преко оштећене коже или на друге начине. Ови узрочници потом изазивају тешке болести као што су дечја парализа, велики кашаљ, дифтерија, тетанус, мале богиње, менингитис (инфекција меких можданих опни), пнеумонија (запаљење плућа) или сепса.

Шта је то заразна болест?
Заразна болест је она болест која се преноси са особе која је заражена на другу особу, најчешће кашљем, кијањем, директним и индиректним контактом. Заразну болест могу пренети и клицоноше, односно оне особе које носе бактерије или вирусе у свом телу, а притом
немају симптоме и знаке болести. На пример, од 10.000 здравих особа 2000 има у носу бактерију хемофилус инфлуенце (узрочник бактеријског менингитиса) коју може пренети на друге особе, али само једна оболи од менингитиса или сепсе изазване овом бактеријом.

У Србију је коначно стигла дуго најављивана и чекана вакцина против хуманог папилома вируса (ХПВ). Домови здравља су добили протоколе, прикупљају податке о заинтересованима, након чега ће Завод за јавно здравље испоручити потребне количине.

Реч о препорученој, а не обавезној вакцини, коју ће о трошку РФЗО моћи да приме девојчице и дечаци узраста од 9 до 19 година, а пре првог сексуалног односа. Најидеалнији период за примање вакцине је између 12. и 14. године.

Вакцина је најсавременија, деветовалентна ГАРДАСИЛ 9, а производи је МСД. Прима се у Домовима здравља а сагласност потписују родитељи деце и педијатар. Деца старија од 15 година могу лично да потпишу сагласност, без присуства родитеља. Деца узраста до 14 година вакцину треба да приме у две дозе, у размаку од шест месеци, а преко 14 године у три дозе: нулта или прва доза се прима одмах, друга за два месеца а трећа за шест месеци.

ХПВ је врло распрострањен вирус у људској популацији. Сматра се да већина сексуално активних људи буде заражено овим вирусом у неком периоду живота. Вирусом чешће бивају заражене жене, због анатомије женских полних органа. ХПВ напада кожу и слузокожу и преноси се најчешће током интимног контакта са једног партнера на другог. Дакле, реч је о полно преносивој болести.

Догађаји који укључују масовна окупљања и скупови мањих размера, посебно догађаји међународног карактера, у епидемиолошком смислу представљају ризик за појаву и преношење заразних болести. Велика густина и мобилност присутних, ниска перцепција здравствених ризика додатно подржана фестивалском атмосфером, уз чешће ступање у ризичне сексуалне контакте, доприносе лакшем преношењу инфекција, укључујући и могућу појаву случајева оболевања од мајмунских богиња, обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију мајмунских богиња у неендемским земљама.
У контексту тренутне епидемиолошке ситуације мајмунских богиња, доминантан пут преноса је блиски контакт током сексуалне активности (употреба кондома не спречава преношење мајмунских богиња).
Трансмисија вируса се такође може десити контактом кожа на кожу невезано за сексуалне активности, путем респираторних капљица, у контакту са контаминираним материјалима као што су: одећа или постељина, руковање контаминираним вешом или постељином и у контакту са контаминираним површинама нпр. током чишћења соба.
Још увек је нејасно да ли особе без симптома могу пренети вирус мајмунских богиња, што представља додатни разлог за већу позорност за све који присуствују скуповима.

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (у складу са Препорукама за назор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2022. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) на територији Републике Србије 07.07.2022. године регистрован је први потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Оболела особа је са територије Јужнобанатског округа.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Републици Србији интензивни наџор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни наџор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца.

У сезони назора 2022. године, до краја јуна у земљама Европске уније (ЕУ) у хуманој популацији нису пријављени случајеви оболевања од грознице Западног Нила.

Инфекција вирусом Западног Нила је званично први пут регистрована у хуманој популацији на територији Републике Србије крајем јула месеца 2012. године. У периоду од 2012. до 2021. године на територији Републике Србије регистровано је укупно 1050 случајева грознице Западног Нила. У истом периоду бележи се и 101 смртни исход који се може довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила.


Превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) се спроводи кроз примарну и секундарну превенцију. Примарна превенција обухвата примену општих мера и специфичне мере, имунизације у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. Секундарна превенција обухвата скрининг рака грлића материце ради раног откривања и правовременог лечења.


Република Србија убраја се у земље света у којима је уведена вацинација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ), о трошку државе, за популацију деце, оба пола (девојчице и дечаци).
Вакцина је, преко мреже института и завода за јавно здравље дистрибуирана у домове здравља, за спровођење препоручене имунизације. Спровођење препоручене имунизације против ХПВ у нашој земљи, дефинисано је у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести, Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, као и Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва од заразних болести.

У календару заштите животне средине, јули је месец без пластике.

Студије показују да загађење микропластиком поприма нове форме и угрожава људско здравље. Део решења је и свако од нас. Придружите се милионима људи који смањују свој пластични отпад како би нам улице биле чистије, реке животније, а здравље сачувано.

Важно је како се свако понаособ понаша, али цео систем треба да се промени.

Како би се човечанство упозорило на потребу да се смањи потрошња и прекомерна употреба једнократних пластичних кеса, трећег јула обележава се Међународни дан без пластичних кеса.

Често се као решење проблема са пластиком помиње употреба биоразградивих кеса и рециклажа, а одговорност се делом пребацује на потрошача и на изборе које он прави.

Пластика за једнократну употребу је скоро па незаобилазна у сектору робе широке потрошње. Понуда је огромна, у пластичним посудама за понети, флашама за газирана пића и воду и у свеприсутним кесама за једнократну уоптребу.

Вируси и нове форме загађења

Већина пластичног отпада завршава у водотоковима и затим у океанима. Посебно опасан део тог отпада је управо микропластика, која доспева у човеков крвоток, плућа и све органе.

Доказано да одређени вируси могу да преживе до три дана у честицама микропластике. Они могу остати заразни тако што се вежу за пластику у слатководном окружењу.

 

Прикључите се акцији ЈУЛИ БЕЗ ПЛАСТИКЕ!