Актуелно

Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће

Циљеви Светске недеље дојења су:

  • Информисати становништво о значају дојења
  • Уврстити дојење у јавно здравствену политику и програме
  • Стварати партнерство са појединцима и организацијама
  • Подстицати праксу дојења

 

 

Служба поливалентне патронаже, Служба за здравствену заштиту жена и Служба за здравствену заштиту деце Дома здравља Панчево ће овогодишњу Светску недељу дојења обележити у уторак, 2. августа 2022. године с почетком у 10 сати у Дому здравља Панчево у улици Милоша Обреновића број 2, у просторијама за психофизичку припрему трудница кроз организовано предавање трудницама о значају дојења за правилан раст и развој деце, благодати за саму мајку, као и о свим осталим предностима мајчиног млека. Након предавања трудницама ће бити организован обилазак Саветовалишта за бебе.

 

 

 

 

 

Поштовани суграђани,

 

Обавештавамо Вас да ће од петка, 29. јула 2022. године,  Ковид амбуланта радити у времену од 08 до 22ч.

 

Дом здравља Панчево

Од 2010. године Светска здравствена организација (СЗО) је одредила 28. јул  као дан обележавања борбе против хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус хепатитиса  Б.  

Тог дана се светска јавност мобилише, под једном темом, слоганом да предузме мере и подигне свест о глобалном оптерећењу вирусним хепатитисима, како би се утицало на стварне промене којима бисмо заједнички олакшали превенцију, дијагнозу и лечење вирусних хепатитис, али и подигли свест о важности познавања сопственог хепатитис статуса и проширили информације о могућностима и значају лечења.

Хронични хепатитис  Б и Ц су главни узрок настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлог за трансплантацију јетре у Европи.

Према последњим подацима СЗО, годишње се региструје око 3 милиона нових инфекција проузрокованих вирусом хепатитис Б и Ц, а чак и у условима тренутне епидемиолошке ситуације проузроковане инфекцијом  ЦОВИД-19, услед компликација вирусних хепатитиса Б и Ц и болести које су повезане са хепатитисом, на сваких 30 секунди умре једна особа.

Сезона годишњих одмора повећава број учесника у саобраћају и могућност већег броја саобраћајних незгода. Статистике показују да се највећи број саобраћајних незгода дешава лети и то најчешће у јулу, августу и септембру.
Придржавајте се препорука за вожњу у летњим условима:
1. Не улазите у аутомобил који је стајао на сунцу, обавезно отворите сва врата и прозоре, укључујући и пртљажник. Тако ће те проветрити и за неки степен расхладити ваздух у аутомобилу.
2. Употреба клима уређаја треба да омогући да унутрашња температура буде нижа 5 до 7 степени од спољашње.
3. Правите паузе током вожње: у току вожње по високим температурама и путовањем на дужим релацијама потребно је да се праве паузе у вожњи на свака 2 сата по 15 минута. Проветравање возила, унос довољне количине течности и лагано истезање отклониће прве знаке умора који се обично јављају након другог сата вожње.
4. Велике врућине представљају ризик по безбедну вожњу, јер много брже доводе до умора и исцрпљености. Умор је узрочник сваке треће саобраћајне незгоде на путевима, а неминован је пратилац дугих вожњи, нарочито у ноћним и неповољним климатским условима, попут великих врућина. Како бисте спречили или одложили настанак умора у току вожње, пре путовања се добро наспавајте и одморите.

- Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Препорука је одржавати собну температуру испод 32°Ц током дана, односно испод 24°Ц током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
- Новорођенчад, одојчад и деца узраста до четири године посебно су осетљива на високе температуре ваздуха, при чему често не испољавају брзо знаке и симптоме као одрасли. - Избегавајте да изводите бебе и децу напоље за време топлотног таласа. Ако их изводите, чините то само у раним јутарњим или вечерњим сатима. Када боравите напољу бебе и децу узраста до годину дана увек држите у хладовини. Избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10:00 до 17:00 сати. Када су напољу, потребна је одговарајућа заштита од сунца, памучна широка гардероба светлих боја која не стеже, шешир. Уколико користите клима уређај или вентилатор никада их не усмеравајте директно на бебу, односно дете.
- Током најтоплијег дела дана, од 11:00 до 17:00 сати, избегавајте интензивну физичку активност.

Високе температуре представљају озбиљну претњу по здравље људи, нарочито уколико трају неколико дана  узастопно. На ове временске “неприлике” посебно су осетљиве старије особе, деца, труднице и особе оболеле од кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, шећерне болести и других хроничних болести. Подједнако су угрожени и радници који своје активности обављају на отвореном, изложени директном дејству сунчевих зрака али и они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

Током летњих врућина, услед директног и прекомерног излагања сунцу и топлоти, могу се појавити различита непријатна стања настала услед поремећаја регулације телесне температуре, попут топлотног осипа, грчева или топлотне слабости. Стања која највише брину јесу сунчаница, због своје учесталости, као и топлотна исрпљеност и топлотни удар због своје тежине и озбиљних компликација које могу изазвати.      

Опште је познато колико је важно остати хидриран током врелих летњих месеци када се презнојавамо и активно губимо воду, али такође треба имати на уму да је важно пити довољно воде током целе године.

Наш организам у просеку је сачињен од 60-70% воде (у литрима, то је између 35 и 50л)? Овако висок проценат говори о њеном значају и важности свакодневне хидратације. Тачан проценат воде зависи од година, али и пропорције мишићног према масном ткиву (јер мишићи садрже више воде него масти). Иако вода не садржи калорије и хранљиве материје, она је неопходна за живот.

Можемо данима и недељама преживети без хране, али не и без воде. Организам не задржава вишак воде и зато је важно свакодневно потребно уносити одговарајућу количину, како бисмо задржали добро здравље.

Воду губимо на више начина, у телесним процесима као што је знојење, дисање, мокрење, кијање, када је висока телесна температура, за време великих врућина, за време рекреације и вежбања. Део воде, тело добија из намирница, а други део је потребно унети у течној форми. Не заборавите да напици као што је кафа садрже кофеин, а он дехидрира тело. Воћни сокови хидрирају, али имају и већи број калорија па је потребно и о томе водити рачуна. Зато је најидеалније пити само воду. Сви знамо да је боље одрећи се кафе, газираних пића и алкохола у корист воде, али мало ко зна какву тачно корист вода доноси нашем телу и има ли уопште смисла повећавати њен унос. 

Поред многобројних благодети које нам лето доноси, морамо бити свесни и опасности које са собом носе ужарени сунчеви зраци и високе температуре, као неминовни пратиоци лета.

Црвенило и опекотине од сунца су у летњим месецима свакодневна појава и нежељене су последице директног излагањa сунчевим зрацима. Поред тренутног бола који изазивају, оне могу имати и озбиљне дугорочне последице.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута. С обзиром да је дечија кожа тања, а њен заштитни механизам слабији од коже одраслих особа, деца много брже поцрвене.

Након изгалања сунцу може проћи и до дванаест часова да оштећења на кожи изазвана штетним сунчевим зрацима постану у потпуности видљива- кожа вашег детета која је у току дана “мало поруменела”, сутра ујутру може изгледати “потпуно опечена”

Како се заштитити?

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости који допире до површине Земље. Иако већи део УВ зрачења бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВА) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У зависности од таласне дужине, постоје три врсте зрака – УВА, УВБ и УВЦ. Зраци се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Крећући се од УВА до УВЦ зрака, њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, уједно има и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

На срећу, само УВА и УВБ зраци могу до продру кроз атмосферски омотач, а њихов негативни ефекат може бити спречен или знатно умањен одговарајућим мерама заштите.