Актуелно

Опште је познато колико је важно остати хидриран током врелих летњих месеци када се презнојавамо и активно губимо воду, али такође треба имати на уму да је важно пити довољно воде током целе године.

Наш организам у просеку је сачињен од 60-70% воде (у литрима, то је између 35 и 50л)? Овако висок проценат говори о њеном значају и важности свакодневне хидратације. Тачан проценат воде зависи од година, али и пропорције мишићног према масном ткиву (јер мишићи садрже више воде него масти). Иако вода не садржи калорије и хранљиве материје, она је неопходна за живот.

Можемо данима и недељама преживети без хране, али не и без воде. Организам не задржава вишак воде и зато је важно свакодневно потребно уносити одговарајућу количину, како бисмо задржали добро здравље.

Воду губимо на више начина, у телесним процесима као што је знојење, дисање, мокрење, кијање, када је висока телесна температура, за време великих врућина, за време рекреације и вежбања. Део воде, тело добија из намирница, а други део је потребно унети у течној форми. Не заборавите да напици као што је кафа садрже кофеин, а он дехидрира тело. Воћни сокови хидрирају, али имају и већи број калорија па је потребно и о томе водити рачуна. Зато је најидеалније пити само воду. Сви знамо да је боље одрећи се кафе, газираних пића и алкохола у корист воде, али мало ко зна какву тачно корист вода доноси нашем телу и има ли уопште смисла повећавати њен унос. 

Поред многобројних благодети које нам лето доноси, морамо бити свесни и опасности које са собом носе ужарени сунчеви зраци и високе температуре, као неминовни пратиоци лета.

Црвенило и опекотине од сунца су у летњим месецима свакодневна појава и нежељене су последице директног излагањa сунчевим зрацима. Поред тренутног бола који изазивају, оне могу имати и озбиљне дугорочне последице.

Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута. С обзиром да је дечија кожа тања, а њен заштитни механизам слабији од коже одраслих особа, деца много брже поцрвене.

Након изгалања сунцу може проћи и до дванаест часова да оштећења на кожи изазвана штетним сунчевим зрацима постану у потпуности видљива- кожа вашег детета која је у току дана “мало поруменела”, сутра ујутру може изгледати “потпуно опечена”

Како се заштитити?

Ултравиолетно (УВ) зрачење саставни је део сунчеве светлости који допире до површине Земље. Иако већи део УВ зрачења бива апсорбован током проласка кроз озонски омотач Земљине кугле, део зрачења (УВА) који прође до површине може имати утицаја на здравље људи.

У зависности од таласне дужине, постоје три врсте зрака – УВА, УВБ и УВЦ. Зраци се разликују у својој биолошкој активности и обиму у коме могу да продру у кожу. Крећући се од УВА до УВЦ зрака, њихова дужина се смањује, али расте интензитет зрачења, тако да најкраће, УВЦ зрачење, уједно има и најјачи интензитет. Међутим, УВ зрачење краће таласне дужине је мање способно да продре у кожу.

На срећу, само УВА и УВБ зраци могу до продру кроз атмосферски омотач, а њихов негативни ефекат може бити спречен или знатно умањен одговарајућим мерама заштите.

Боравак поред воде причињава велико задовољство и деци и одраслима, нарочито у  врелим летњим месецима када температуре достижу свој максимум. Међутим, овај вид забаве носи са собом и бројне ризике, а највећи од њих је ризик од утапања. Бројне статистике показују да утапање представља водећи узрок смрти деце до 5 година старости и један од основних узрока смрти у свим осталим узрасним групама деце.

Да би се дете утопило дубина воде не мора да буде велика - бебе и мала деца могу да се утопе и у води дубокој свега неколико центиметара!

Док се мала деца најчешће утапају у вештачким  резервоарма воде попут каде или базена, старија деца се чешће утапају у природним, тзв. отвореним водама (рекама, језерима, морима и сл.), а са узрастом расте и ризик од оваквих утапања. Један десетогодишњак има три пута већу шансу да се утопи у отвореној води него у базену.

Посебно забрињава чињеница да деца током утапања углавном не вичу и не машу рукама како би дозвала помоћ  - они само нестану испод површине, тако да често родитељ или старатељ ни не примети да се са дететом нешто дешава, све док не буде прекасно. Истраживања показују да је у преко 80% случајева утапања, у околини детета био неко од одраслих, али да је њихова пажња била усмерена на другу страну!

У летњим месецима, црвенило и опекотине од сунца су свакодневна појава и нежељене су последице директног излагањa сунчевим зрацима. Осим тренутног бола који изазивају, оне могу довести и до дугорочних последица као што су пеге од сунца, набораност и  преверемено старење коже, опекотине рожњаче, а најтежа последица дуготрајног и прекомерног излагања сунцу јесте рак коже.


Незаштићена кожа изложена јаком сунцу може изгорети у року од 15 минута!


Tреба имати на уму да је дечија кожа тања, а заштитни механизам је слабији од коже одраслих особа, тако да деца много брже поцрвене.

Оштећења на кожи изазвана штетним сунчевим зрацима могу постати у потпуности видљива тек након дванаест часова од излагања-кожа која је у току дана “мало поруменела” већ наредног јутра може изгледати “потпуно опечено”.

Како да се заштитите?

Ограничите време проведено на сунцу!

  • Посебно избегавајте излагање сунцу у време када је сунчево зрачење најјаче (период од 11-16 часова).
  • За децу, посебно ону млађег узраста, боравак на сунцу треба избегавати у периоду од 10 до 17 часова.

Дуги летњи дани и пријатне вечери, подразумевају дужи боравак и бављење многобројним активностима на отвореном. Сусрети са различитим инсектима, могу нарушити боравак и уживање на свежем ваздуху и могу угрозити здравље. Контакт са инсектима може бити болан и праћен је реакцијом на отров који у кожу улази кроз уста или жаоку инсекта.

Уколико сте угрижени или убодени, углавном можете да видите или осетите инсекта на вашој кожи током напада. Некад се не примети угриз или убод инсекта док се не појави неки од следећих симптома и знакова: оток, црвенило, бол у оштећеној кожи или мишићу, свраб, осећај врућине на или око места убода или уједа, утрнулост или пецкање у погођеној зони.

Убод пчеле, осе или стршљена може изазвати алергијске реакције опасне по живот, док су комарци потенцијални преносиоци различитих заразних болести, попут грознице Западног Нила и сл. Такође, ујед зараженог крпеља може довести до Лајмске болести, која уколико се не уочи на време и не лечи, може имати озбиљне последице.

Деца и кућни љубимци су често жртве високих темература у возилима. Довољно је да их оставите само на кратко, на неколико минута, да нешто обавите, а да за то време - нарочито уколико сте паркирани на сунцу, температура у колима значајно порасте.

Родитељи се често одлуче да оставе дете у аутомобилу када оно спава, јер неће да га буде, да му ремете сан. Оставе га на 5-10 минута, дете се пробуди, уђе у панику, не зна где се налази, не зна због чега је само, и то је оно што додатно отежава његово стање. Деца нису опремљена когнитивно једнако као ми, различито доживљавају време, перспективу, треба им рећи колико ће то трајати, шта да учине ако се нешто догоди, али генерално такве ситуације треба избегавати. Свако ко запази, има право, и обавезу, да то пријави. Деца не смеју бити остављена без назора, а посебно не на сунцу.

Чак и са отвореним прозорима температура у аутомобилу се може за десет минута попети на 40, ако је напољу 25 степени. Деца су осетљива на екстремне температуре, па се могу прегрејати три до пет пута брже него одрасле особе.

Високе температуре и велика влажност ваздуха, којима смо лети изложени, представљају озбиљну претњу по здравље, нарочито уколико трају више дана узастопно, (у виду тзв «топлотних таласа»). На екстремне летње услове су посебно осетљиве одређене групације људи као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе оболеле од кардиоваскуларних, цереброваскуларних, респираторних, дијабетеса и других хроничних болести. Подједнако су угрожени и радници који активности обављају на отвореном, изложени директном дејству сунчевих зрака, али и они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

 

TОПЛОТНИ ТАЛАС је метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре ваздуха, а изнад 32°C, у трајању од 3 и више дана узастопно, што је често праћено и повећањем процента релативне влажности и смањењем брзине струјања ваздуха.


У условима повишене температуре и влажности ваздуха, знојење је отежано и наше тело мора да уложи додатни напор како би своју температуру одржавало у границама нормале.

Поштовани суграђани,


Због повећаног броја пацијената који се јављају на преглед због симптома Ковида,  Дом здравља Панчево продужава радно време Ковид амбуланте.

Од понедељка, 18. јула 2022.  Ковид амбуланта у улици Милоша Обреновића 4 (бивши кожни диспанзер)  радиће у времену од 07 до 20 часова.

 

С поштовањем,

Управа Дома здравља Панчево

Током читаве године, а нарочито у врелим летњим месецима, боравак поред воде причињава велико задовољство и олакшање одраслима и деци свих узраста, али често носи са собом бројне ризике, а највећи од њих је управо ризик од утапања.

Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама. Према проценама Светске здравствене организације, на годишњем нивоу преко 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на доступне податке. Готово 90% ненамерних утапања догоди се у неразвијеним и средње развијеним земљама.

Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини.

Утапање представља водећи узрок смрти деце до 5 година старости и један од водећих узрока смрти у свим осталим узрасним групама код деце. Док се мала деца најчешће утапају у вештачким резервоарима (када, базен и сл.), старија деца се чешће утапају у тзв. отвореним водама (рекама, језерима, морима и сл.).