Актуелно

Сваки лек који се употребљава има ефекте од којих организам има користи, али такође сваки лек може имати нежељена дејства. Нежељена дејства лека се јављају непосредно после примене лека или после извесног времена.То могу бити алергије, болови, вртоглавица, повишен крвни притисак, крварење, мучнина, промене срчаног ритма, промене на кожи, зујање у ушима и многе, многе друге.

Полифармација је истовремена примена четири или више лекова. То могу бити они који се издају на рецепт или се узимају без рецепта или су традиционални биљни лекови. Полифармација повећава вероватноћу да се код пацијената јаве нежељене реакције, услед повећаног ризика од интеракција између лекова, хране и биљних производа.

Примена више лекова је уобичајена код старијих људи, али свако ко користи већи број лекова може бити изложен ризику.То укључује пацијенте са дуготрајним хроничним обољењима који редовно узимају више лекова. Студије показују да једна трећина људи у свету, старости преко 75 година, узима најмање шест лекова дневно, од чега преко милион узима осам или више лекова дневно.

Током трајања пандемије изазване корона вирусом све је важнија превентивна заштита запослених на послу у затвореном простору. У фирмама где се налази велики број запослених је веома битно увести све мере заштите од корона вируса и смањити ризик од ширења заразе. Потребно је на одговарајући начин спречити даље ширење вируса и повећати свест и код запослених и код потрошача, да воде рачуна о својој личној хигијени и чистоћи и дезинфекцији руку и осталим мерама предострожности.

Услед ситуације са вирусом SARS-CoV-2, сви смо у режиму константног прилагођавања „новој нормалности“ која је окупирала планету, а све у циљу достизања максималног могућег степена безбедности, те тако и очувања свог, али и здравља својих најближих.

Ипак, и поред свих редукција у односу на раније животне оквире, неке активности су неизбежне и у овим околностима јер су, баш као и здравље, неопходне за наш опстанак и (релативно) спокојан живот. Такав један захтев, а истовремено и ресурс, представља радни ангажман сваког од нас.

Током целокупног трајања пандемије КОВИД-19 напори свих земаља и њихових здравствених система превасходно су усредсређени на спасавање људских живота у акутној фази инфекције.

Ипак, како време одмиче и прикупљају се бројна искуства из праксе, лагано почињемо да се суочавамо и са питањима која се тичу опоравка и борбе са дугорочним последицама овог обољења.

Код већине људи, КОВИД-19 се испољава као обољење релативно кратког трајања и благе клиничке слике, али код неких људи чак и месецима након инфекције се задржавају симптоми попут трајног умора, бола у грудима и кратког даха. Такође, са великом поузданошчу можемо констатовати да што је клиничка форма болести била тежа и предузето лечење инвазивније, то ће и опоравак трајати дуже.

Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, да може продуктивно радити и у могућности је да доприноси својој заједници.

У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.
Сви изазови савременог доба, у последње време и пандемија COVID-19, различито утичу на појединце - можемо да се осећамо узнемирено, уморно, да будемо анксиозни или да имамо било које друго осећање или симптом који прати стрес - немогућност концентрације, недостатак мотивације, осећај усамљености, али и физичке реакције у виду различитих гастроинтестиналних тегоба, главобоље, стезања у грудима итд. Депресија, патолошка анксиозност и други поремећаји менталног здравља могу утицати на способност функционисања у свакодневном животу, као што може утицати и дијабетес или неко кардиоваскуларно обољење. У свету, свака десета особа живи са неким поремећајем менталног здравља. Из наведених разлога, неопходно је дати приоритет менталном здрављу како би, поред личног, побољшали и опште благостање.

Реч самоубиство потиче од латинских речи: sui-себе, occidere-убити. Једна од најприхваћенијих дефиниција самоубиства каже да је то аутодеструктивани чин с циљем одузимања властитог живота.
Светска здравствена организација нас извештава да милион људи годишње одузме себи живот, што значи да сваких 40 секунди нека особа у свету изврши самоубиство, а процењује се да су покушаји самоубиства 20 пута чешћи.
Разлози самоубиства и покушаја самоубиства су заиста комплексни.

Један од 100 смртних случајева у свету последица је самоубиства. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем добро обавештених акција, можемо смањити случајеве самоубистава широм света. Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверена средства која ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.

Школско доба представља период интензивног телесног и психичког развоја у коме дете може бити изложено различитим негативним утицајима средине, које треба препознати и на време отклонити како би се спречили могући поремећаји. Једна од ствари на коју треба обратити пажњу је и тежина школске торбе. Претешке школске торбе су чест узрок болова у леђима, грудима и врату, као и лошег држања, које може довести до различитих деформитета кичме који се јављају у периоду интензивног раста и развоја код деце.

Препорука лекара, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5 - 10%, до највише 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој.

Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини. Да би се смањило оптерећење и бол у леђима, врх торбе треба да се налази неколико центиметара испод врха лопатица а њен доњи део неколико центиметара изнад струка.

Почетак школске године деци, поред школских обавеза, доноси и промену у начину исхране, односно промену у распореду оброка.

Пре поласка у школу обавезан је доручак, а велики одмор треба искористити за ужину која не може да буде први оброк у току дана и не може да буде замена за доручак. Јутарња ужурбаност није оправдање за неспремање доручка који могу да чине овсене или кукурузне пахуљице, сендвич са пилећим или ћурећим прсима, 1–2 парчета хлеба са намазом и кувано јаје.

Међу децом школског узраста друштвено је прихватљиво да ужину купују за време великог одмора. Међутим, ова навика може да се исправи ако деца учествују у одабиру и припреми ужине коју ће носити у школу и на тај начин ће, временом, усвојити идеју о доброј, избалансираној ужини, као и правилне навике у вези са исхраном. После доручка, ужина, у току дана, треба да очува енергију и концентрацију. Пециво из пекаре, слатке и слане грицкалице треба заменити парчетом кукурузне проје, сендвичем са младим сиром или салатом, који дете може да направи код куће само или са родитељима. Ужину могу да чине и воће, житарице, јогурт, орашасто воће или штанглица од житарица, ланене, овсене или ражане галете. Ужина високе нутритивне вредности а ниског садржаја масти и концентрисаних угљених хидрата омогућава да дете буде сито до ручка.

Сеоске амбуланте:

 

Старчево 062/806-91-35 ; 013/631-163

Омољица 064/895-58-40 ; 013/617-013

Б. Брестовац 065/456-95-13 ; 013/626-122

Иваново 013/629-107

БНС 062/806-91-54 ; 013/615-095

Долово 062/807-30-31 ; 013/2634-118

Јабука 062/807-30-38 ; 013/2624-066

Глогоњ 062/804-84-81 ; 013/627-107

Качарево 062/806-91-55 ; 601-194

Поштовани суграђани,

С великим задовољством вас обавештавамо да је данас у нашу Установу стигао аутоклав у вредности од 4.400.000,00 дин.  У циљу даљег очувања и унапређења здравствене заштите становништва и одлуком о буџету Аутономне покрајине Војводине за 2022. годину обезбеђена су средства за реализацију ове програмске активности. 

На овај начин Дом здравља Панчево је добио могућност да ради на унапређењу квалитета рада установе и на тај начин учини ову Установу транспарентном за нове концепте рада. Трудићемо се да и у даљим активностима радимо искључиво у интересу пацијента као појединца, али и популације, као потенцијалу нашег града.

Заједничким снагама са нашим оснивачем, добром сарадњом, плановима и програмом и на даље ћемо спроводити набавку у свим битним сегментима за нашу Установу. Уз позитивне помаке, набавку опреме, одржавање постојаће инфраструктуре, едукације здравствених радника, учинићемо Установу достојну лечења наших грађана.

С поштовањем,

Дом здравља Панчево

Пробиотици су на посебан начин припремљене културе бактерија које су ,,корисни“ становници црева. Данас је уобичајено да се упоредо са антибиотицима дају пробиотици. Пробиотици се дају са циљем да се надокнади сапрофитна флора. Најчешће коришћени пробиотици су различите врсте рода Bifidobacterium и Lactobacillus.

У ситуацији када сте болесни и када ваш лекар сматра да треба да вас лечи антибиотиком, саветоваће вам и примену пробиотика, те се посаветујте са њим око правилне примене. Примена пробиотика је важна у току трајања лечења антибиотицима, омогућава одржавање сапрофитне флоре црева и спречава појаву нежељених ефеката терапије.

Свако од нас поседује сопствену бактеријску сапрофитну флору на кожи, слузокожи, систему органа за варење... Са својом бактеријском флором живимо у симбиози, што значи да у том односу и ми и бактерије имамо користи. Наша бактеријска флора нас чува од насељавања мање пожељним, патогеним бактеријама. Поремећаји и нестајање наше бактеријске флоре, до које може доћи током и после антибиотске терапије, може довести до разможавања нежељене патогене бактеријске флоре која је отпорна на примењени антибиотик. Ово је нарочито изражено у цревима. Ток болести може бити благ, али и врло озбиљан.