Светски дан борбе против туберкулозе обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести. Са циљем подизање свести и знања о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити, Република Србија се придружује међународној кампањи, ове године под слоганом: „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, туберкулоза данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима. Резистентна туберкулоза је водећи узрок смрти међу болестима које су последица резистенције на антимикробне лекове у данашњем свету и представља растућу глобалну претњу по здравствену безбедност, са стотинама хиљада људи који оболевају сваке године.

Са циљем сагледавања тренутне ситуације туберкулозе у Републици Србији и свету у свим програмским областима и даљег повезивања кључних институција националног и окружног нивоа на побољшању рада и достизању елиминације ТБ, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са партнерским институцијама у сусрет Светском дану борбе против туберкулозе организује Национални симпозијум о туберкулози „ЕЛИМИНАЦИЈА ТУБЕРКУЛОЗЕ – Да ли је то достижна реалност?”.

Епидемиолошка ситуација туберкулозе у Републици Србији

У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије ЦОВИД-19, одржан је ниво дијагностике и лечења туберкулозе.

Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину.

Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2023. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,1/100.000) и у групи 50–59 година (8,5/100.000). Током 2023. године регистровано је нешто мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2022. годину, али и даље значајно више у односу на 2020. и 2021. годину. Више од две трећине оболеле деце и адолесцената (70%) су лица из контакта са одраслим оболелим особама. Од укупног броја деце и адолесцената дијагностикованих и лечених од туберкулозе у 2023. години, 13% нема података о спроведеној БЦГ вакцинацији.

Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца за 93% виши него број оболелих жена (314 : 162 = 1,93 : 1).

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

- Обезбедити системску посвећеност, финансирање и управљање програмом и основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
- Обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
- Решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
- Спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
- Оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
- Обезбедити континуирани наџор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
- Инвестирање у истраживање и нове алате.
- Подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Док су глобални напори у борби против туберкулозе спасили око 75 милиона живота од 2000. године, пандемија ЦОВИД-19, заједно са сукобима широм Европе, Африке и Блиског истока и лоши социоекономски услови, преокренули су године напретка који је учињен глобалним напорима да се контролише и на крају оконча ТБ. Погоршање глобалне економске ситуације, са растућим трошковима живота и смањењем буџета за националне здравствене програме, несразмерно је утицало на најсиромашније и угрожене, управо на оне популације које су највише погођене туберкулозом.

Генерална скупштина Уједињених нација (УНГА) сазвала је половином прошле године свој други састанак на високом нивоу (УНГА-ХЛМ) о борби против туберкулозе како би размотрила глобалне циљеве утврђене за период 2018–2022. и развила нове циљеве до 2027. године.

Државе чланице су на састанку подржале Декларацију која реафирмише глобалну посвећеност окончању туберкулозе до 2030.

Нови глобални циљеви за 2023–2027. су амбициознији и укључују:

- да 90% пацијената којима је потребно имају приступ квалитетној дијагнози и лечењу;
- да 90% појединаца у ризику од развоја болести имају приступ превентивној терапији;
- да 100% људи са ТБ има приступ пакетима здравствених и социјалних услуга; прикупљање средстава за истраживање и развој нове вакцине против туберкулозе.

Да би постигли глобалну контролу туберкулозе и на крају елиминацију туберкулозе као јавноздравственог проблема, потребна су улагања за:

- имплементацију нових имунолошких стратегија за развој ефикаснијих вакцина;
- развој нових терапијских режима;
- развој нових дијагностичких тестова;
- спровођење превенције кроз скрининг коришћењем стандардизованих старих и нових дијагностичких тестова за откривање инфекције бацилом туберкулозе (ЛТБИ);
- спровођење дијагностичких тестова за туберкулозу узимањем спутума;
- коришћење тестова за идентификацију оних који су на путу од инфекције ка болести туберкулозе како би боље препознали оне којима је потребна терапија.

У тренутном дијалогу о спровођењу доступних интервенција против туберкулозе, важно је напоменути да када је професор Роберт Кох први пут најавио откриће бацила туберкулозе, ова болест је била епидемија која је харала широм Европе и САД, и изазвала је смрт сваке седме особе на свету. Иако је направљен одређени прогрес, таква побољшања нису универзално доступна, а ТБ остаје епидемија неправде и парадигма здравствене неједнакости. Потребно је поновно успостављање обавеза договорених на УНГА-ХЛМ у 2017. години, да би се напори за контролу ТБ вратили на пут за постизање циљева СЗО до 2025. године. Тек тада се може рећи да можемо елиминисати ТБ.

Основно о туберкулози

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.

Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости

Извор: Завод за јавно здравље Панчево