Ротавирус је добио име  због карактеристичног изгледа налик на точак када се гледа под електронским микроскопом (име долази од латинске речи >>рота<<, што значи точак). Постоји девет група вируса, од којих група А изазива више од 90% ротавирусних инфекција код људи.

Резервоар је човек, а пут преношења је феко-орални уз могући контактни или респираторни механизам преношења. Ови вируси се могу наћи и у контаминираној води и загађеној храни или се могу пренети директним и индиректним контактом са оболелим.

Феко орални пренос: дете случајно унесе вирус у уста рукама или играчком које су контаминиране столицом.

Капљична инфекција: вирус се налази у сућишним капљицама секрета заражене особе и током говора се шири кроз ваздух. Управо због оваквог начина ширења Рота вирус може изазвати праве епидемије обично на дечијем одељењима али и у јаслицама ако се нађе и једно дете заражено рота виросом.

Период инкубације износи од 24 до 72 сата. Период заразности траје у току акутне фазе болести и касније, док траје излучивање вируса.

Симптоми углавном трају од 4 до 6 дана, а осмог дана од инфекције, ротавирус обично не може да се изолује из фецеса.

У суштини се сва деца инфицирају ротавирусима у току прве 2 – 3 године живота, а врхунац инциденце клиничког оболевања је у старосној групи од 6 до 24 месеца. Ротавирус, као и други вируси, изазива акутни дијарејални поремећај. Сматра се вирусом мале деце и одојчади. Најраспрострањенији је међу децом узраста до 5 година, а нарочито међу одојчадима након навршених првих 6 месеци живота.

У већини случајева, инфекција ротавирусима је асимптоматска, посебно често код деце млађе од 3 месеца, јер су она још увек заштићена мајчиним антителима.

Код симптоматске инфекције, болест почиње нагло, са повишеном температуром, малаксалошћу, повраћањем, обилним воденим столицама и грчевима у стомаку.

У односу на друге цревне инфекције дечијег доба, повраћање и проливи су знатно учесталији, па постоји могућност развоја тешке дехидратације и развоја шокног стања.

Ротавирус се идентификује у фецесу или ректалном брису помоћу имунобиолошких техника (ЕЛИСА, латекс аглутинација), али доказ о ротавирусној инфекцији се може добити и серолошки.

Специфична терапија не постоји, већ се врши надокнада течности, како би се спречила дехидратација. Организам се ослобађа Рота вируса на релативно једноставан начин. Ћелије црева које су нападнуте већ су углавном при крају свог животног циклуса и предодређене да се замене (кожа и слузница се стално обнављају).Током 3 дана заражене ћелије се одстране столицом (фецесом) из организма. Антибиотици уништавају корисне цревне бактерије (физиолошка флора) које такође имају користан учинак на одбрану организма, тако да их код вирусних инфекција не треба давати. Вирус не оставља никакве последице.

Важно је добро спровођење хигијенских мера, које се односе на превенцију феко – оралног начина преношења, јер вирус преживљава дуго на чврстим површинама, у контаминираној води и на рукама. Релативно је отпоран на уобичајена дезинфекциона средства, али га хлор инактивира.

Постоји вакцина против Рота вируса која делује превентивно, јер јача одбрамбене снаге организма тако што подстиче стварање специфичних антитела против овог вируса. Жива перорална вакцина је показала висок ниво ефикасности у превенцији тешких облика гастроентеритиса код новорођенчади.

 

 

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд