Метаболички синдром (синдром X, синдром инсулинске резистенције) представља комплексно обољење метаболизма које укључује: висцералну гојазност, резистенцију на инсулин, смањену толеранцију глукозе, хипертензију, дислипидемију. Примарни догађај у настанку метаболичког синдрома јесте позитивни енергетски биланс који доводи до повећања масе масног ткива и промене метаболизма масних киселина које стимулишу ендогену продукцију глукозе изазивајући инсулинску резистенцију. Повећању учесталости овог комплексног метаболичког стања доприноси савремен начин живота: нередовна и неправилна исхрана, смањена физичка активност, хроничан стрес, пушење, конзумирање алкохола. Процењује се да око 30% популације има дијагнозу метаболичког синдрома, а посебно забрињава податак пораста броја оболелих међу децом и адолесцентима. У односу на нормалну популацију, особе са метаболичким синдромом имају већи ризик оболевања од: кардиоваскуларних болести, шећерне болести, масне јетре, болести бубрега, синдрома полицистичних јајника, гихта, деменције, неких облика карцинома.

 

Главни чиниоци метаболичког синдрома су инсулинска резистенција и висцерална гојазност.

Метаболички синдром обједињује факторе ризика за кардиоваскуларне болести и шећерну болест.

Учесталост метаболичког синдрома је у порасту као последица епидемије гојазности.

- Генетска предиспозиција је значајна за развој метаболичког синдрома (гојазност или дијабетес у породици)

 

Начин живота је значајан за настанак метаболичког синдрома:

-Мултифакторијелна болест (у развоју болести учествује више гена у интеракцији са стеченим факторима)

-Нередовна и неправилна исхрана

-Смањена физичка активност

-Хронични стрес

-Пушење

-Конзумирање алкохола

 

Метаболички синдром X чини низ фактора ризика који произлазе из инсулинске резистенције праћене абнормалним повећањем масног ткива уз повишен ризик за настанак дијабетеса и кардиоваскуларних болести.

Oсобе које имају метаболички синдром X изложене су високом ризику од болести срца и крвних судова (кардиоваскуларних обољења).

 

Четири су главне карактеристике метаболичког синдрома X:

  1. гојазност горње половине тела (андроидни, односно мушки облик гојазности)
  2. поремећај искоришћавања глукозе у ћелијама
  3. повећана концентрација триглицерида у крви и/или низак ХДЛ холестерол
  4. повишен крвни притисак (особе са хипертензијом су отпорније на инсулин и често имају хиперинсулинемију)

Типичан метаболички синдром X је то што се метаболички поремећаји не јављају појединачно, како се некад сматрало, него истовремено, и тако заједно повећавају ризик за појаву коронарне болести. Дијагноза се поставља када пацијент има минимум три удружена поремећаја.

 

СИМПТОМИ:

  • Висок притисак
  • Гојазност у пределу стомака
  • Бол у грудима
  • Кратак дах
  • Убзано дисање
  • Грчеви
  • Потамнела кожа врата
  • Појачана маљавост
  • Зимогрожљивост
  • Слаб вид

 

ФАКТОРИ РИЗИКА:

  • Гојазност
  • Поремећај масноћа у крви (холетерол и триглицериди)
  • Хипертензија
  • Дијабетес мелитус (Диабетес тип II)
  • Прекиди дисања током сна
  • Генетска предиспозиција за повишење масноћа и шећера у крви

 

Ови се фактори ризика односе се на ризик од коронарне болести, дијабетеса, масне јетре и поједина малигна обољења.

 

Према дефиницији Светске здравствене организације, гојазност је обољење прекомерног увећања масних депоа у организму у мери која доводи до нарушавања здравља. Добро је документовано да је гојазност повезана са повећаним ризиком за развој КВБ и вишом стопом смртности. Процењено је да гојазност може утицати на скраћење животног века до десет година, што се може упоредити са ефектом пушења.

 

Масно ткиво је тип везивног ткива које се састоји од ћелија (адипоцита) и матрикса. Налази се углавном испод коже (поткожно масно ткиво) и око унутрашњих органа (висцерално масно ткиво). Основна улога масног ткива је да депонује молекуле који садрже највише енергије у организму, масне киселине и триглицериде. Иако може да варира значајно, мушкарци и жене нормалне телесне тежине имају око 15% и 30% масти, респективно. Међутим, за здравље је важнија регионална дистрибуција масти од укупног садржаја масног ткива. Показано је да акумулација масти око унутрашњих органа може бити више штетна по здравље него акумулација масти на другим местима у организму. Вишак акумулације масти око унутрашњих органа назива се висцерална (централна, абдоминална) гојазност, одлично корелира са инсулинском резистенцијом, а најчешће се мери обимом струка и односом струк-кук. Висцерално масно ткиво је за разлику од поткожног метаболички активан орган који лучи различите адипоцитокине, а њихова секреција је значајно поремећена код гојазних особа.

 

Идентификација особа са метаболичким синдромом има за циљ подстицање на промене животног стила чиме се може утицати на све негативне метаболичке промене у организму и на тај начин смањити ризик оболевања од КВБ и ДМ. Како би се фактори ризика за развој КВБ и ДМ благовремено открили неопходно је спровођење редовних систематских прегледа који укључују и лабораторијска испитивања барем једанпут годишње. Значај дијагностике метаболичког синдрома лежи у томе што он препознаје ризик чак и код особа које имају наизглед физиолошке вредности одређених параметара уколико су у одговарајућој комбинацији са другим, слично повишеним вредностима фактора ризика. Дакле, уколико нека особа има више фактора ризика укупан ризик се значајно увећава, јер се дејство сваког појединачног фактора умножава кроз њихово удружено (синергистичко) дејство.

 

МЕТАБОЛИЧКИ СИНДРОМ повећава ризик од КВБ, ДМ, масне јетре, болести бубрега, полицистичних јајника, гихта, деменције, неких облика карцинома

-Одржавање телесне тежине, шећера у крви и нивоа липида (холестерола и триглицерида) под контролом доприноси дужем трајању живота и смањују ризик од инфаркта и шлога

-За 10 година трајања МС долази до обољења срца дупло чешће,а  ризик за развој дијабетеса је 5x већи

-МС често може дуже време да буде асимптоматски

-Могу да постоје и симптоми: вртоглавица, умор, појачана жеђ, учестало мокрење, хркање, главобоља, потешкоће са спавањем

-ГОЈАЗНОСТ Обим струка: већи од 94цм за мушкарце, а већи од 80 цм за жене

-Обољење прекомерног увећања масних депоа у организму што узрокује нарушавање здравља

-Може скратити животни век и до 10 година

-Масно ткиво обезбеђује енергију у организму

-Мушкаци и жене нормалне телесне тежине имају око 15 и 30% масног ткива

-Посебно је штетна акумулација масти око унутрашњих органа=висцерална (абдоминална или централна) гојазност

-Мери се обимом струка и односом струк-кук

-Висцерална (абдоминална) маст има и проинфламаторни ефекат и може да ослобађа токсине који могу утицати на осетљивост на инсулин

-Акумулација висцералних масноћа због повишених триглицерида и ЛДЛ холестерола, а снижених вредности ХДЛ холестерола

-Хипертензија

-Код метаболичког сy крвни притисак је једнак или већи од 130/85mmHg

-Хипергликемија

-Код метаболичког сy је повишена глукоза у крви наште-више од 5.6

-Хиперлипидемија

-Повишен ниво триглицерида:једнако или више од 1.7

-Снижен ниво ХДЛ: мањи од 1.29 за жене и мањи од 1.03 за мушкарце

 

ИНСУЛИНСКА РЕЗИСТЕНЦИЈА

 

-Стање смањене осетљивости циљних ткива на нормалне концентрације  инсулина у циркулацији

-Инсулин је најјачи анаболички хормон и регулише метаболизам угљених хидрата, масти и протеина

-Инсулин омогућава ћелијама да апсорбују глукозу која прелази у гликоген и он се складишти  у мишићним ћелијама и да се поново претвара у глукозу и користи као извор енергије

-Инсулинска резистенција у масном и мишићном ткиву узрокује хиперинсулинемију.

-Бета ћелије покушавају да одрже нормалан ниво гликемије

-Појачано лучење инсулина доводи до низа поремећаја у ткивима осетљивим на инсулин и то доводи до хипергликемије након оброка

-Због повишеног стварања глукозе у јетри  настаје и хипергликемија наште

-ОГТТ Процењује одговор организма на орално унету глукозу и мери се концентрација глукозе и инсулина пре и после уноса глукозе (75г глукозе у 250-300мл воде)

 

ЛЕЧЕЊЕ МЕТАБОЛИЧКОГ СИНДРОМА

 

-Значајна је идентификација особа са МС

-Требало би их  подстицати на промену животног стила и то ће сманити ризик за КВБ, ДМ

-Потребно је 1x годишње радити лабораторијске анализе и систематски преглед

 

ВРСТА ДИЈЕТЕ

 

-Губитак 7-8кг смањује опасност од дијабетеса за 50%

-Дијета би требало да буде индивидуална у складу са вишком кг и поремећајем нивоа липида у крви

-Ако је ниво триглицерида повишен - примењује се медитеранска дијета на бази воћа и поврћа, рибе, маслиновог уља, а ако је ниво триглицерида нормалан препоручује се дијета са мањим бројем калорија и спорим шећерима који спречавају гомилање масти.

-Најозлоглашеније намирнице: шећер, слатка пића, бели хлеб и пиринач, неке масти животињског порекла(путер), колачи, кекс, сладолед, грицкалице, слаткиши, сухомеснати производи, пржена јела, свињско и јагњеће месо...

 

ПРЕПОРУЧЕНА ИСХРАНА

 

-Интегралне житарице имају заштитни ефекат

-Доста поврћа, немасни протеини и биљне масти (маслиново уље, авокадо)

-Ограничен унос шећера

-Унос довољно влакана

-Унос угљених хидрата са много влакана а мање шећера

 

НАЧИН ЖИВОТА

 

-Здрава исхрана (јабуке, агруми, какао, зелени чај)

-Добро управљање стресом

-Одржавање нормалне телесне тежине

-Више физичке активности

-Престанак пушења

- ЦИГАРЕТЕ - Остављање цигарета смањује ризик од болести коронарних артерија,а и других болести

- ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ 30 мин дневно или 3x 10 мин дневно омогућава мршављење и стабилизацију телесне тежине

-Јабуколик или крушколик тип грађе - Вишак масних наслага на куковима и боковима је мање опасан од вишка масних наслага у пределу стомака, који повећава опасност од кардиоваскуларних обољења и дијабетеса типа 2.

-Уклањање абдоминалне масти липосукцијом не побољшава осетљивост на инсулин нити редукује ризик од КВБ

-Губитак тежине и физичка активност могу да смање ризик од настанка дијабетеса

-ЛДЛ ХОЛЕСТЕРОЛ - Висок ниво ЛДЛ холестерола повећава ризик од болести коронарних артерија

-Ако дијета и физичка активност не редукују ЛДЛ холестерол, препоручује се употреба лекова (статини,фибрати)

-КРВНИ ПРИТИСАК - Крвни притисак од 140/90ммХг и виши треба редуковати

-Антихипертензивни лекови

 

ЗАКЉУЧАК:

 

-Метаболички синдром је последица начина живота (повишен крвни притисак, повећане вредности шећера у крви, повишен ниво масноћа у крви, праћено стањем гојазности са видљивим вишком телесне масти око струка и и повећаним БМИ)

За успешну терапију метаболичког синдрома неопходна је редукција телесне тежине, контрола крвног притиска и дислипидемије, уз терапију инсулинске резистенције и превенцију настанка дијабетеса тип 2. Осим тога, физичка активност представља неопходан део лечења овог синдрома. Аеробна физичка активност значајно побољшава инсулинску сензитивност, а особе које су физички активне имају мањи кардиоваскуларни морталитет од особа ко је то нису.

Редукција телесне тежине зависи од количине енергије која је унета, али не и од састава дијете. Да би се побољшали ефекти редуктивне дијете, користи се и фармаколошка терапија.

 

Др Ана Митрић, специјалиста опште медицине

Дом здравља Панчево