Морбили су болест коју изазива Морбиливирус. То је вирусна инфекција која се преноси капљично, кашљањем оболеле особе. Ова болест има доста назива – оспице, мале оспице, мале богиње, крзамак. У нашем региону се догодила епидемија 2018./2019. у којој је било и смртних случајева а 2023. у јануару у Србији је забележено неколико случајева код навакцинисаних особа. Рубеола и водене оспице-варичеле су знатно блаже болести и имају нешто ређе компликације од морбила. Због смањених обима вакцинације ММР вакцином (вакцина која штити од морбила, заушњака и рубеоле), могу се очекивати избијања ове болести. Морбили нипошто нису безазлена болест коју је лако преболовати.
Порекло назива
Сам термин “морбили” долази од латинског деминутива (умањеница) за реч морбус, морби – болест, па би тако морбили значили “мала болест” тј. мале богиње. Ови називи често буне људе и мисле да, ако се ради о “малој болести”, да је то блага, безазлена инфекција која пролази без компликација, међутим ова болест може бити веома озбиљна. Назив “мале богиње” тј. морбили је произашао из поређења ове болести са, данас већ ерадицираним, великим богињама, вариола вера. Наиме, у свету који је познавао велике богиње и пустош коју оне доносе, смрт и стравичну унакаженост лица и тела.
Морбили-инфективност
Ово је једна од најинфективнијих превентабилних болести – ако се у истој просторији налази 10 особа и узрочник је ту у ваздуху, њих 9 ће бити инфицирано. Зато се морбили шире јако брзо и брзо инфицирају више особа.
Такође, морбили су водећи узрок смрти приликом инфекција превентабилним болестима – чак 44% од 1.7 милиона смртних случајева услед инфекција превентабилним болестима било је због морбила (према подацима из 2013.)
Симптоми инфекције:
Инкубација траје око 10 до 12 дана. До појаве осипа може проћи 7 до 21 дан, обично 14 дана. У симптоме спадају нос који цури, висока температура од око 40°С те карактеристичан црвени, пљоснати осип. Рани симптом болести су Копликове тачке – лезије на букалној слузници (слузница унутрашњости образа) у региону првог и другог кутњака. Други симптоми укључују коризу, коњуктивитис и кашаљ. Може се јавити анорексија услед дијареје те генерализована лимфаденопатија (увећање лимфних чворова).
Осип траје око 5-6 дана, затим мрље постану смеђе и осип се повлачи и љушти.
Сезона морбила је касна зима – пролеће.
Компликације инфекције
Најчешћи узрок смрти код деце јесте компликације са упалом плућа, а код одраслих са енцефалитисом. Чак око 60% случајева упале плућа са морбилима има смртни исход. У 5 до 10 случајева на милион оболелих може доћи и до субакутног склерозирајуће паненцефалитиса, ретке дегенеративне болести централног нервног система, која се јавља у просеку 7 година након инфекције. Захваљујући вакцинацији, ова закаснела компликација инфекције морбилима је све ређа. Иначе, болест тече полако, прво се јавља атаксија, затим почињу напади, а компликације резултирају смртним исходом.
Лечење:
Лека за ову инфекцију нема. Терапија се спроводи искључиво са циљем олакшавања симптома. У случају упале плућа, спроводи се терапија антибиотицима. Најбољи начин приступа овој инфекцији јесте превентива имунизацијом.
Превентива – имунизација:
Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле
Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом комбиноване живе вакцине против малих богиња, заушака и рубеле – ММР вакцина и треба је спровести правовремено до навршених 15 месеци живота.
Ревакцинација (друга доза) против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се применом ММР вакцине пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе.
Неимунизована и непотпуно имунизована лица (изузев оних код којих постоје трајне контраиндикацијама) треба да се вакцинишу недостајућим дозама ММР вакцине до навршених 18 година живота, а према епидемиолошким индикацијама и касније. Минимални размак између давање две дозе ММР вакцине износи четири недеље.
Активна имунизација против малих богиња може се започети и код деце узраста од шест до 12 месеци живота према епидемиолошким индикацијама. У том случају поновна вакцинација спроводи се једном дозом вакцине у узрасту од навршених 15 до 24 месеца живота.
Осетљиве контакте оболелих од морбила, потребно је вакцинисати ММР вакцином што пре, а најкасније унутар 72 сата од контакта.
Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се и код лица женског пола, без претходно стеченог имунитета, која планирају трудноћу.
ММР вакцина се даје дубоко субкутано или интрамускуларно у дози од 0,5 мл у предео делтоидне регије.
Поред општих контраиндикација, посебне контраиндикације за ММР вакцину су:
1. имунодефицијентна стања услед малигних болести, терапије антиметаболицима, већим дозама кортикостероида, алкилирајућим једињењима или радијацијом и друга стања имуносупресије,
2. трудноћа.
Додатне активности у оквиру Плана активности за елиминацију морбила и рубеле и превенцију конгениталног рубела синдрома спроводиће се на основу одлука Министарства здравља, односно Националног комитета за верификацију елиминације морбила и рубеле и Републичке стручне комисије за заразне болести и Института, а сходно препорукама СЗО.
Активна имунизација спроводи се:
- са две дозе ММР вакцине у размаку од најмање 28 дана (четири недеље),
- једном дозом ММР вакцине код оних особа које су претходно примиле једну дозу М/ММ вакцине.
- једном дозом ММР вакцине и код осетљивих лица која су у пратњи малолетних лица која се хоспитализују.
ММР вакцина се даје дубоко субкутано или интрамускуларно у дози од 0,5 мл у предео делтоидне регије.
Вакцинисани са две дозе имају дуготрајан имунитет, али у ситуацији када се појаве епидемије у колективима долази до пробоја вакциналног имунитета код 2-5% вакцинисаних са обе дозе и још код око 10% код вакцинисаних са једном дозом. Ове особе уобичајено оболијевају од лаке форме болести без компликација.
Актуелна епидемиолошка ситуација малих богиња у Републици Србији
Закључно са 18.1.2023. године потврђене су мале богиње код дванаест особа са територије Смедерева у Референтној лабораторији за морбиле Института за вирусологију, вакцине и серуме Торлак. Ради се о 9 невакцинисаних особа (испод две године живота), 3 одрасле особе (непознатог вакциналног статуса, непотпуно вакцинисанe, са непоузданим анамнестичким подацима). Компликација у виду упале плућа присутна је код двоје оболеле деце. Двоје хоспитализованих и они који су у кућној изолацији (лекари) су у стабилном стању. Оболеле одрасле особе су зравствени радници на дечијем одељењу ОБ (педијатар и офталмолог) и мајка у пратњи двомесечне бебе која је била на одељењу ОБ Смедерево око Нове године, а која је сада хоспитализована на Инфективном одељењу ОБ Смедерево.
Дана 12.1.2023. године Завод за јавно здравље Пожаревац је пријавио епидемију у Смедереву. Епидемиолошка служба Завода спроводи епидемиолошко истраживање и координира мерама спречавања ширења болести. Једно од деце било је хоспитализовано у УДК Тиршова у Београду, где је ГЈЗ Београд спровео активности из делокруга надлежности и дао предлог мера (реч је о детету које је било хоспитализовано пре Нове године у ОБ Смедерево, а због испитивања фебрилних конвулзија примљенo поново 4.1., када се региструје и оспа и дете бива упућено у УДК Тиршова на даље испитивање). Епидемиолошко испитивање још једног детета које је било хоспитализовано у ОБ Смедерево, па примљено у УДК Тиршова (30.12.- 9.1.) и потом отпуштено кући са дијагнозом Кавасаки синдрома је у току. Током спроведеног контролног прегледа на УДК Тиршова 16.1. реализовано је лабораторијско тестирање серума и потврђено присуство ИгМ и ИгГ антитела на основу којих је случај сврстан у потврђен. Два случаја морбила из епидемије у Смедереву, која су по другом основу хоспитализована на УДК Тиршова, обрађена су од стране ГЈЗ Београд
Од 11.1.2023. године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Републике Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у земљи (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, вакцинација осетљивих лица из контакта унутар 72 сата).
Од почетка епидемије, закључно са 18.1. пријављена су 33 случаја сумње. Oд 17 случајева сумње са територије надлежности ЗЈЗ Пожаревац, потврђено је 10 случајева ПЦРом или серолошким тестирањем и један је еквивокалан, а од 9 случајева сумње са територије надлежности ГЈЗ Београд потврђена су два случаја (из епидемије у Смедереву), док је један случај сумње са територије надлежности ЗЈЗ Ђуприја одбачен, као и по један са територије надлежности ЗЈЗ Зрењанин и ЗЈЗ Зајечар. Одбачена су и два случаја сумње са територије надлежности ИЈЗ Војводине, док су два у обради., а обрада случаја сумње са територије надлежности ЗЈЗ Кикинда је у току.
Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање до истека периода двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са проценом епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике.
Пандемија COVID-19, односно примена медицинских и немедицинских мера превенције, несумњиво је утицала и на кретање других заразних болести, укључујући и мале богиње, на територији Европе. Према подацима SZO, односно ECDC бележи се пораст број случајева морбила током 2022. године у односу на 2021. годину. Закључно са септембром прошле године, регистровано је 555 случајева морбила у 27 земаља Европе (у 10 је регистровано око 90% свих случајева), док је 2021. године регистровано 160 случајева. Међу оболелима није било хоспитализованих, ни умрлих. Према подацима ECDC у земљама ЕУ од почетка 2023. године региструју се случајеви малих богиња у Немачкој и Италији.
За време трајања пандемије у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вредности обухвата ММР вакцином у последњих двадесет година. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1% а у 2021. години свега 74,8%. Обухват другом дозом, пре уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8%. Прикупљање података о обухвату ММР вакцином у 2022. години је у току. Циљне вредности обухвата свим вакцинама износе 95%.
У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018. године регистровано је око 5.800 оболелих, од којих је 93% било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Једна трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији регистровано је 15 смртних исхода међу којима је било четворо деце млађе од пет година.
Извор: Завод за јавно здравље Панчево
Извор: https://vakcine.ba/morbili/