Грип или инфлуенца је акутно вирусно обољење респираторног тракта, које најчешће карактерише поремећај општег стања, а праћено је појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, боловима у грлу и кашљем.
Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.
Вирус грипа се преноси капљичним путем тј. капљицама избаченим у току кијања или кашљања. Пошто је вирус релативно отпоран може да преживи у спољној средини и при нижим температурама. Инкубација, тј. период од контакта са оболелом особом до појаве првих симптома болести је један до три дана. Период трајања заразности је три до пет дана код одраслих, а до седам дана код деце од појаве првих симптома. Грип се може појавити у било које годишње доба, али је најчешћи пред почетак зиме када се људи налазе у већим групама у затвореним непроветреним просторијама.
Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести).
Грип је обољење где у току болести може да дође до појаве компликација до којих најчешће долази због секундарне бактеријске инфекције. Најчешће компликације су упала плућа и опструкција дисајних путева.
Уобичајени симптоми грипа су: повишена телесна температура, грозница, малаксалост, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, кашаљ, бол у грлу, појачана секреција из носа.
Најефикаснија специфична мера превенције грипа је вакцинација. Светска здравствена организација за сваку сезону препоручује вакцину која садржи актуелне сојеве вируса грипа регистрованих у циркулацији.
Превентива и вакцина против грипа
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризку од тешке клиничке слике и компликација спроводи се код:
1) трудница
2) лица старијих од 6 месеци живота са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму);
- хроничним поремећајима КВ (искључујући хипертензију);
- метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност);
- бубрежном дисфункцијом;
- хемоглобинопатијом;
- хроничним неуролошким поремећајима;
- лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
- имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са фукционалном или анатомском аспленијом);
- завршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију;
3) лица старија од 65 година
4) чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
1) код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
2) код деце, омладине и старих лица смештених у социјално - здравственим установама и код лица запослених у тим установама;
У циљу редукције оболевања и одсуствовања с посла лица запослених у здравственим установама током сезоне грипа, али и спречавања преношења вируса са особља на пацијенте, следеће особље се обавезно вакцинише сваке сезоне:
- запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа,
- запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота, запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд.),
- запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације и индиректног очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Грип треба схватити озбиљно, а превентива је најважнија. Превентивне мере подразумевају најпре редовно проветравање просторија у којим се борави, нарочито у зимском периоду, избегавање већих скупова ако је могуће, унос витамина Ц и, наравно, вакцинацију против грипа. Вакцинација против грипа не спада у обавезне вакцинације, али се препоручује.
Вакцина против грипа се прави по препорукама Светске здравствене организације у зависности који сој код типа грипа се очекује у тој години. Препоручује се особама са хроничним болестима срца, плућа или бубрега, дијабетичарима, особама старијим од 65 година, деци, особама из јавних служби као што су здравствени радници, полиција и војска. Вакцинација се обавља у једној дози.
Вакцинација деце је спацифична обзиром на њихов узраст па се деца вакцинишу мањим тј.дечјим дозама и то за децу од шест месеци до навршене три године у две дечје дозе у размаку од четири недеље, уколико се први пут вакцинишу, а једном дозом уколико су вакцинисана претходне године. Деца старија од три године се вакцинишу дозама за одрасле по истом протоколу тј. ако се први пут вакцинишу дају им се две дозе у размаку од четири недеље. Деца старија од осам година се вакцинишу као одрасли тј. добијају једну дозу. Период од вакцинације до појаве имуног одговора организма је две до три недеље, па би у том временском интервалу требало избегавати контакт са оболелима од грипа.
Контраиндикације, тј. разлози зашто се не бисте вакцинисали, су тренутна инфекција респираторног тракта, повишена телесна температура, нека друга заразна болест, алергија на јаја и перје. Вакцинација против грипа се прекида у тренутку када се на нивоу земље прогласи епидемија грипа.
У четворовалентној вакцини (Vaxigrip Tetra) налазе се четири соја вируса грипа:
A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Vaxigrip Tetra вакцина се примењује за све старије од 6 месеци.
Вакцинација се спроводи са једном дозом вакцине (0,5 мл.), осим код деце која се први пут вакцинишу против грипа узраста од 6 месеци до 9 година која примају две дозе у размаку од месец дана.
Контраиндикације за примену Vaxigrip Tetra вакцине су преосетљивост на јаја (овалбумин, кокошији протеини), неомицин, формалдехид или октоксинол 9.
У тровалентној вакцини (TorVaxFlu) налазе се три соја вируса грипа:
A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
Вакцинација TorVaxFlu вакцином се спроводи код одраслих узраста 18 - 65 година са једном дозом вакцине (0,5 мл.).
Контраиндикације за примену TorVaxFlu вакцине су преосетљивост на протеине јаја, перје, кокошје месо, овалбумин, неомицин, Тритон X - 100 и бетапропионлактон.
Време неопходно за стицање имунитета је 2 - 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне и трајања имунитета вакцинација се спроводи сваке године.
Нежељене реакције након вакцинације вакцином против грипа су углавном благе и повлаче се унутар 1 - 3 дана. Најчешће су црвенило, оток и бол на месту давања вакцине. Код неких се јавља главобоља, бол у мишићима, грозница, умор или мучнина.
Лечење грипа
Лечење грипа је симптоматско што подразумева узимање лекова за снижавање повишене телесне темпаратуре и главобоље, витамина Ц, повећан унос топлих напитака и одмор. Код већине особа све тегобе престају после седам дана. Компликације се лече обично антибиотицима, али искључиво под наџором и по налогу лекара по обављеном прегледу.
Још не постоји позната терапија за лечење самог вируса прехладе. Лечењем се ублажавају симптоми и ојачава способност тела за исцељење.
Због тога има смисла узимати лекове који су делотворни против неколико симптома истовремено. Aspirin® Complex Hot са своја два активна састојка, ацетилсалицилном киселином и псеудофедрин хидрохлоридом, ублажава бол, истовремено снижава повишену телесну температуру и смањује запушеност носа и параназалних синуса. Симптоми се често брзо ублажавају.
Када треба да се обратите лекару поводом грипа?
Ако верујете да имате прави грип, требало би да се обратите лекару. Он вам по потреби може преписати одговарајуће лекове за симптоме грипа.
Немојте оклевати да потражите медицинску помоћ уколико добијете неке од следећих симптома:
-симптоми прехладе који трају дуже од неколико дана или се појачавају
-јака грозница (преко 39 °С) која се брзо развија
-отежано дисање
-ако се не осећате боље или се осећате лошије након 3 дана
Превенција
Превенција се састоји од едукације становништва како би се смањило преношење кашљањем, лошом личном и општом хигијеном и пре свега вакцинацијом мртвом вакцином.
Савремене “сплит” вакцине омогућавају вакцинацију чак и деце изнад 2 године старости. Посебно се препоручује вакцинација најосетљивијих, хроничних болесника и свих оних код којих може доћи до тежих компликација грипа због основног обољења. Такође, требало би вакцинисати особе из важних јавних служби као што су здравствени радници, полиција, војска као и комуналних служби. Вакцинација се обавља са две дозе, за лица која се први пут вакцинишу, а са једном дозом код оних који су се и раније вакцинисали. Контраиндикације за вакцинацију су повишена температура, постојање неке друге заразне болести, алергија на јаја, перје или пак друге компоненте вакцине.
Опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима.
Фреквентно прање руку умањује ризик од инфекције пошто се вирус инактивира сапуном. Ношење хируршке маске је исто тако корисно. Светска здравствена организација препоручује годишњу вакцинација против грипа за особе са високим степеном ризика. Вакцина је обично ефективна против три или четири типа грипа. Она се углавном добро толерише. Вакцина направљена за једну годину не мора да буде корисна наредне године, зато што вирус брзо еволуира.Антивирусни лекови, као што је инхибитор неураминидазе оселтамивир између осталих, се користе за третирање грипа. Њихова корисност код оних који су иначе здрави не изгледа да надмашује ризике од њихове употребе. Они се нису показали корисним код особа са другим здравственим проблемима.
Извор: Градски завод за јавно здравље ; Стетоскоп ; Медигроуп