Јесен је стигла, завршили су се распусти и годишњи одмори, све се претворило у свакодневне зачаране кругове бројних обавеза – у радне, школске и домаће задатке. Такав густ режим обично захтева да сви све више времена проводимо у затвореним просторима. Све је мање оних лепих, дугих, топлих, сунчаних и сувих дана који све чешће место уступају све нижим температурама, све краћој обданици, киши, ветру, магли, снегу. Паркићи тону у сивило времена, али зашто би дечја игра стала само зато што је напољу време за јакну? Ни родитељима баш и није до смрзавања по клупама, али барем сат времена дневно – можемо бити напољу. 

Уз све то, оправдани страх од пандемије COVID-19 и тежња да се од ње максимално заштитимо, води ка додатном редуковању многих животних активности, па тако и оних које се одвијају напољу.

Све ово звучи као низ смислених, више него довољних разлога да се и оно мало слободног времена које нам је на располагању ипак проведе у ушушканој топлини дома? Под ћебетом, испред неког од бројних доступних екрана? Савршени разлози или савршени изговори?

Дуго је играње напољу, по хладном времену, проглашавано за главног кривца за сваку сезонску прехладу или грип. Иако је чињеница да није превише мудро бити напољу по хладном времену у неадекватној одећи и обући, важно је да утврдимо да се пренос микроорганизама који узрокују сезонске инфекције дешава углавном у затвореном простору, са човека на човека, са детета на дете, а не путем деловања хладног ваздуха на поједине делове нашег тела.

Хладан, оштар, влажан, непријатан ваздух јесењих и зимских дана ипак није и не сме бити непремостива препрека игри на отвореном! Она је заправо тек мали изазов и савладава се сасвим једноставно – адекватним одевањем! Кључ је, наиме, у слојевитом облачењу – важно је да зими на себи, а то важи и за одрасле и за децу, имамо више слојева релативно лагане гардеробе, како би било могуће нешто од тих слојева скинути, када се у игри загрејемо. Притом је важно напоменути да бебама и сасвим малој деци само треба омогућити један додатни слој у односу на нас одрасле, јер њихова мала тела лакше и брже одају топлоту па их од тога треба додатно заштитити. Наравно, не треба заборавити и сав користан јесењи и зимски асесоар – кабанице, гумене чизме, рукавице, капе и шалове – у оној форми која најефикасније штити главу, врат, шаке и стопала, а истовремено што мање ограничава дечје покрете и кретање.

Према неким подацима, деца у јесењем периоду врло мало времена дневно проведу у игрању напољу, док с друге стране, већину времена, чак и по више сати сваког дана проведу испред различитих екрана.

Подсетимо се, препорука Светске здравствене организације - најмање 60 минута дневно физичке активности је неопходно за децу, а 30 минута за одрасле, како би се смањиле последице седентарног начина живота а уједно и ризици за настанак водећих хроничних болести данашњице.

Можда нема савршене температуре за боравак и играње напољу, али је сасвим сигурно да од играња напољу, на било којој температури, нема већег бенефита – и то како за физички и умни развој, тако и за емоционално благостање деце!

Деца ће бити физички здравија

Трчати, скакати, бацати, хватати, гурати, вући, подизати, носити – где боље него напољу? Деца која проводе више времена у спољној средини брже стичу неопходне моторичке вештине, важне за адекватан развој локомоторног система. Поред тога, ова деца су у аеробном тренингу који помаже да се адекватно потроше унете калорије, па се тако смањује и могућност од развоја гојазности.

Доза витамина Д

Деца свих узраста, као и адолесценти и одрасли, често не добијају довољно витамина Д који помаже телу да апсорбује калцијум, како би се спречиле болести костију, дијабетес и болести срца. Сунчева светлост је буквално најбољи лек. Зато лекари често подстичу децу да се играју напољу, на сунцу, а то што је хладно, не значи да је сунце мање богато тим потребним витамином. Боравак напољу значајно утиче на генезу витамина Д, јер - чак и онда када дан није савршено сунчан, до нас допире одређени сунчев утицај и стимулише организам на синтезу овог витамина-хормона који је есенцијалан за исправан раст и развој костију, али и за превенцију бројних хроничних обољења, не само код деце, већ и код одраслих.

Допринос когнитивном, социјалном и емоционалном развоју

Слободна игра – управо она без структуре и јасних правила, има пресудан утицај на развој бројних социјалних и бихејвиоралних вештина. Деца препуштена оваквој врсти неструктуиране забаве имају веће шансе да буду инвентивна, да се упусте у спонтано истраживање света око себе користећи и надграђујући сопствене потенцијале. Игра са вршњацима темељ је за изградњу добрих интерперсоналних, организационих и комуникационих вештина, док игра са родитељима доприноси интензивнијем и квалитетнијем упознавању и повезивању. Уз то – свеж ваздух и игра редукују ниво стреса – чак и код деце!

Активирају се сва чула и развија се вид

Деца, нарочито у предшколском узрасту, интензивно упознају свет око себе, и то путем чула. Примера ради, доказано је да деца која проводе време у игри на отвореном имају бољи вид на даљину у односу на своје вршњаке који се углавном играју у кући. Деца „закуцана“ пред екране и бројне електронске уређаје доминантно користе само два чула – вид и слух. С друге стране, боравак напољу, у природи, неминовно континуирано активира сва чула. Запитајте се зашто је све више деце кратковидо? Истраживања су показала да је један од кључних фактора оштећења вида на даљину тај што деца све више и више времена проводе у затвореном простору под вештачким светлима. Дневно светло помаже у развоју вида тако да очи одржавају правилан размак између сочива и мрежњаче која чува вид у фокусу. А фокус је напољу ипак мало различитији него у затвореном простору.

Деца ће имати бољу пажњу и концентрацију

Играње напољу је непогрешив рецепт за буђење радозналости код деце, али истовремено, и те како помаже и да она дуже задрже пажњу и фокус на одређеним задацима. Исто тако, деца која доста времена проводе у игри напољу показују више инвентивноси и креативности, те тако чешће иницирају нове игре и лакше узимају учешће у њима. Интересантно је да је чак утврђено да и деца која имају неки од поремећаја из спектра хиперактивности, уз појачан боравак напољу, почињу да испољавају све мање симптома.

Деца ће имати јачи имунитет, рашће срећна и научити да чувају околину

Природна светлост стимулише пинеалну жлезду. Она је веома важна за стање имунитета, али и за генерални осећај среће и задовољства. Сам боравак у природи је такође благотворан за стање тела, ума и побољшава опште расположење. Деца која се редовно играју на свежем ваздуху лакше тону у сан и квалитетније спавају. И оно што се никако не сме занемарити – деца која бораве у природи, научиће да се идентификују као њен саставни део – тиме се повећавају шансе да баш та деца сутра постану одговорни, освешћени појединци који ће умети да ту природу цене и чувају њене вредности. Педијатри и сви здравствени радници ће истаћи све благодати боравка на свежем ваздуху – детету омогућује да се надише свежег ваздуха који ће извесно повољно утицати на њихове дисајне путеве (носићи се брже отчепе, слузница се не исушује као у топлом, сувом зраку, што доводи до згушњавања слузи... ), боље им ради крвоток и цели нервни систем, а о благодатима активности и умора да и не говоримо.

И сам кашаљ брже ће се смирити кад дете у плућа унесе свеж, а не сув, устајао ваздух, а дате ли му притом да се мало поигра, да дотакне тло, скупља јесење плодове с пода (орахе, кестене), разбацује лишће, јер и сва та спољна прљавштина у себи има низ добрих бактерија (микробактерија из тла и ваздуха) које такође утичу на подизање његовог имунитета, односно стварање отпора на бројне болести (алергије, дијабетес, мултипла склероза, цревне болести...).

Здравије навике спавања

Ако ваша деца баш и немају неку рутину спавања, можда је то зато што је њихов "унутрашњи“ сат, њихов дневни ритам – угашен. Такви природни ритмови повезани су са сунцем, а ако дете није пречесто напољу, његов организам једноставно не реагује довољно добро на сунчев надражај и дневни ритам свакога дана. Истраживања су показала да рано јутарње излагање сунцу посебно може помоћи синхронизацији циклуса спавања код детета и уопште бољег дневног ритма.

Свеж ваздух на претек

Можда ви мислите да је напољу ваздух ионако превише загађен, али не знате да је у затвореном простору минимално 3 до 5 пута загађенији, јер се неретко након мерења открива и чак 100 пута загађенији ваздух који деца удишу док их ви не пуштате напоље.

Држи их усправнијима

Деца код куће у већини случајева седе – седе доста и у вртићу, па онда поподне опет доста седе пре него што легну. Боравак напољу, на широким отвореним површинама, омогућује им да правилно развијају своју мускулатуру, али и многе друге ствари – помаже да одрже добру густину костију, да имају нормалан крвни притисак и да смањују ризик краћег животног века. Деца су склонија стајати и кретати се на отвореном, а истраживања показују да су приликом обављања истих послова, дечја тела много мобилнија када се ти задаци извршавају напољу.

Побољшава им се пажња

Спољашњи стимулуси помажу у смањењу симптома АДХД-а (поремећаја пажње са хиперактивношћу). Свакодневна шетња, па макар и кратка, кроз зелени крајолик, смирује све нас па би свакако требало да утиче и на хиперактивну децу- Играјући се напољу, деца споља обраћају пуно више пажње на детаље него унутра.

Смањује се стрес

Слично као и с позитивним учинцима игре и распона пажње, гледање зелене површине сваком човеку помаже да смањи ниво стреса, па је тако и код деце. Истраживања су показала да нервозни животни догађаји узрокују мање психолошке поремећаје када су деца окружена условима у природи.

Боравак на отвореном, у природи или парку, пружа могућност свима, посебно родитељима с децом, да заједничко слободно време проведу на забаван начин и да се додатно повежу. Такав начин живота значајан је и у борби против депресије, која постаје све већи здравствени проблем данашњице, и то у свим животним добима. Уз то, важно је напоменути да су у породицама с активним начином живљења ређе чак и болести зависности.

И иако то понекад захтева сложену дневну организацију и улагање додатне енергије, ниједан изговор да се избегне боравак и активност напољу, није довољно добар, нарочито то не смеју бити временске прилике! Посебно не ове године, када су управо затворени простори претња по наше здравље већа него икада пре, и то нарочито током хладнијих месеци који долазе. Циркулација бројних инфективних агенаса, укључујући и сам вирус короне, много је интензивнија у затвореним просторима, те је и могућност заражавања у њима много вероватнија него на отвореном.

Стога, уместо да проклињете лоше време или га, још вероватније, користите као одличан изговор за останак у кући, препоручујемо да себе и своје малишане само наоружате адекватном опремом, по могућству - у ведрим, јарким бојама. Разбијте сивило јесени, пркосите оштрим зимским данима који долазе. Шљапкање по барицама и те како уме да измами осмех, а грудвање да побољша циркулацију и натера крв у образе. Ето доброг провода и дневне порције здравља за целу породицу! Разуме се - уз неопходан опрез - одржавање безбедне физичке дистанце, односно ношење маски када год та дистанца није могућа, као и уз адекватне хигијенске мере током и након игре у спољној средини.

На одраслима је одговорност. Важно јесте, али никако не и довољно отворити прозор да у кућу уђе мало свежег ваздуха. Неопходно је на тај ваздух, што чешће, извести и себе и своје малишане!

И баш због свега овога изађите сваки дан. Барем сат времена.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд ; ,,Бебац"