Школско доба представља период интензивног телесног и психичког развоја у коме дете може бити изложено различитим негативним утицајима средине, које треба препознати и на време отклонити како би се спречили могући поремећаји. Једна од ствари на коју треба обратити пажњу је и тежина школске торбе. Претешке школске торбе су чест узрок болова у леђима, грудима и врату, као и лошег држања, које може довести до различитих деформитета кичме који се јављају у периоду интензивног раста и развоја код деце.

Препорука лекара, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5 - 10%, до највише 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој.

Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини. Да би се смањило оптерећење и бол у леђима, врх торбе треба да се налази неколико центиметара испод врха лопатица а њен доњи део неколико центиметара изнад струка.

Како правилно одабрати и носити школску торбу/ранац?

√  Торба пре свега, мора да одговара висини детета и не сме прелазити изнад дететових рамена, како дете не би пало уколико се нагне напред.
√  Нараменице морају бити широке, адекватно подешене и добро постављене како би се тежина подједнако распоредила на оба рамена. Ношење торбе на само једном рамену изазива болове у мишићима и доводи до проблема са држањем и положајем тела.
√  Дужину нараменица прилагодити тако да торба буде високо на леђима и близу кичме. Лабаво постављена торба изазива кривљење кичме и бол у леђима.
√  Торба треба да има више преграда, како би тежина њеног садржаја била ефикасније прерасподељена.

Школске торбе са продуженом ручком и точкићима нису препоручљиве због оптерећења стране тела која „повлачи“ торбу што изазива бол у рамену и кривљење кичме у страну. Такође, ове торбе могу довести и до повреда услед саплитања, нарочито на неравном терену или степеницама.

Препоруке родитељима:

•    Омогућите деци да учествују у избору торбе јер ће радо носити ону коју сами одаберу.
•    Будите мудри приликом куповине: одаберите торбу и перницу од лакшег материјала, као и свеске меког повеза.
•    Покажите деци правилно паковање школске торбе-најтежи део садржаја увек иде ближе дететовим леђима.
•    Редовно контролишите и „прочистите“ садржај торбе, имајући у виду да деца неретко носе непотребне ствари.
•    Проверите да ли ваша деца, нарочито она млађег узраста, спремају школску торбу према распореду за тај дан јер се често дешава да деца носе све књиге у школу.
•    Научите децу како да правилно носе школску торбу - Упозорите их да торбу не носе на једном рамену!
•    Редовно питајте ваше дете да ли му ношење школске торбе изазива умор или бол, трњење или губитак осећаја у рукама, бол и укоченост у врату, црвенило на раменима.
•    Посаветујте се са учитељем - разредним старешином уколико ваше дете свакодневно носи велики број књига.

Како да знате да је торба вашем детету претешка?

То ћете знати уколико приметите:

- да је детету неопходна помоћ да подигне торбу/ранац на рамена.
- да се дете нагиње напред када хода са ранцем на леђима.
- се дете задише након кратког хода са торбом.

Препоруке за школе:

•    Уколико је могуће, у школама, нарочито оним у руралним крајевима, где ђаци до школе прелазе и по више километара, треба обезбедити простор или ормариће за остављање бар дела књига и прибора.
•    Препоручивати свеске меких повеза и малих формата, кад год је то могуће.
•    Учитељи и наставници би требало да дају јасне информације о школском материјалу и уџбеницима које би ђаци требало да носе следећег дана или часа.
•    Повећати употребу модерних технологија, укључујући електронске садржаје, али водећи рачуна о негативним аспектима коришћења рачунара и седентарних активности.

Физичка активност је неопходна за спречавање дефомитета кичме.

Недовољна физичка активност представља један од водећих узрока настанка деформитета кичме. Управо због тога, изузетно је важно у наставне програме уврстити што више садржаја који подразумевају физичку активност, како у оквиру редовне наставе, тако и кроз ваннаставне активности на отвореном и у природи.

Извор: Градски завод за јавно здравље Београд