Током читаве године, а нарочито у врелим летњим месецима, боравак поред воде причињава велико задовољство и олакшање одраслима и деци свих узраста, али често носи са собом бројне ризике, а највећи од њих је управо ризик од утапања.
Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама. Према проценама Светске здравствене организације, на годишњем нивоу преко 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, а сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на доступне податке. Готово 90% ненамерних утапања догоди се у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и приступ воденој површини.
Утапање представља водећи узрок смрти деце до 5 година старости и један од водећих узрока смрти у свим осталим узрасним групама код деце. Док се мала деца најчешће утапају у вештачким резервоарима (када, базен и сл.), старија деца се чешће утапају у тзв. отвореним водама (рекама, језерима, морима и сл.).
Мушкарци су у већем ризику од утапања, са два пута већом стопом смртности у односу на жене, а чешће се упућују и на болничком лечење, са тежим последицама нефаталних утапања. Сматра се да је то последица повећане изложености воденим површинама и чешћег упражњавања ризичних понашања-попут пливања ван обележених и надгледаних зона, конзумирања алкохола пре пливања и вожње чамцем.
Такође, особе са занимањима која захтевају учестало излагање и боравак поред воде и на пловилима-попут комерцијалних риболоваца, су у већем ризику од утапања. Деца која живе у близини отворених извора воде, као што су јарци, баре, канали за наводњавање и сл., посебно су угрожена.
У остале факторе ризика спадају поплаве, боравак на пловилима без одговарајуће опреме за спасавање, употреба алкохола на пловилима и у близини воде, неодговарајући надзор над децом, медицинска стања попут епилепсије, као и неинформисаност и неупознатост са локалним ризицима у води.
КАКО СПРЕЧИТИ УТАПАЊЕ
Бројне су АКТИВНОСТИ И МЕРЕ У ЗАЈЕДНИЦИ које могу допринети смањењу ризика од утапања, а неке од њих су:
- Постављање баријера за контролу приступа воденој површини (нпр. покривање бунара, ограђивање базена и сл.)
- Подучавање деце предшколског и раног школског узраста основним вештинама пливања и безбедности у и поред воде.
- Ефикасне политике и закони које се односе на безбедност у води (попут прописа о безбедној пловидби и сл.) су такође важни за превенцију утапања.
- Управљање ризицима од поплава кроз боље планирање приправности за катастрофе, планирање употребе земљишта и системе раног упозоравања могу спречити утапање током поплавних катастрофа.
- Развијање националне стратегије безбедности на води може подићи свест о безбедности око воде.
Поред наведених мера у заједници, СВАКО ОД НАС ПОЈЕДИНАЧНО, придржавањем неких веома једноставних савета може много допринети својој безбедности и безбедности своје породице и околине, и свести ризик од утапања на минимум.
ПРЕ УЛАСКА У ВОДУ...
- Немојте конзумирати алкохол нити било какве друге психоактивне супстанце. Алкохол доводи до смањеног расуђивање, поремећаја координације покрета, поремећаја свести, што повећава ризик од утапања.
- Немојте улазити у воду одмах након оброка! Препорука је да између оброка и пливања треба да протекне најмање два сата.
- Уколико не знате да пливате или нисте добар пливач, у воду немојте улазити сами и без адекватне безбедносне опреме која ће вам помоћи да се одржавате на површини!
ОПРЕЗНО У ВОДИ!
- У воду улазите постепено.
- Пре уласка у воду, обавезно проверите њену дубину.
- Не скачите у воду непознате дубине! Уколико желите да скачете, прво скочите на ноге, никако на главу.
- Не прецењујте своје могућности! Избегавајте да пливате сами, увек пливајте у друштву старијих и искуснијих пливача.
- Увек пливајте у обележеним зонама надгледаним од стране спасилаца.
- Не удаљавајте се превише од обале, већ пливајте паралелно са њом.
- Уколико у току пливања осетите умор обавезно направите паузу- изађите из воде или се одморите у плићаку.
- Знајте када и како да позовете у помоћ! Уколико се нађете у невољи - трудите се да останете смирени, окрените се на леђа и плутајте, подигните руку и сигнализирајте спасиоцима да са вама нешто није у реду.
ОТВОРЕНЕ ВОДЕ ЗАХТЕВАЈУ ВЕЋИ ОПРЕЗ!
Не заборавите да пливање у отвореној води није исто што и купање у базену- информишите се о струјама, температури воде, биљном и животињском свету како не бисте доспели у неку непредвиђену и непријатну ситуацију.
ПОСЕБАН ОПРЕЗ КОД КУПАЊА НА РЕКАМА И ЈЕЗЕРИМА!
Опрез у рекама и језерима мора бити повећан због мутне воде, често неравног дна и изненадних прелаза у дубину. Управо зато неопходно је и познавање мера безбедног понашања у води.
ОПАСНЕ РЕЧНЕ И МОРСКЕ СТРУЈЕ - ШТА РАДИТИ...
Имајте у виду да постоје водене струје за чије савладавање је потребна већа снага. Уколико вас ухвати водена струја не опирите јој се и не покушавајте да пливате супротно од правца њеног кретања, већ останите мирни и пливајте низ струју, дијагонално у правцу обале.
РОНИТЕ ОПРЕЗНО!
- Упознајте се са основним правилима безбедног роњења и обавезно их примењујте.
- Увек роните у пару.
- Приликом роњења на дах не смете се предуго задржавати под водом нити форсирати убрзано дисање пре самог роњења.
БУДИТЕ БЕЗБЕДНИ НА ПЛОВИЛИМА!
НА ПЛОВИЛИМА ЈЕ ПРСЛУК ЗА СПАСAВАЊЕ ОБАВЕЗАН!
Летњи месеци су идеални за разне авантуре на води, попут сплаварења, регата и сл. Ношење прслука за спасавање је обавезно у оваквој и било којој другој врсти забаве на води као што су педалине, даске за једрење и сл. Он увек мора бити одговарајуће величине и правилно постављен.
| Имајте у виду да се и најбољи пливачи могу утопити приликом пада у воду у неповољним условима као што су таласи, хладна и брза вода. |
НЕ КОНЗУМИРАЈТЕ АЛКОХОЛ!
Алкохол има разне негативне утицаје на организам, као што су смањено расуђивање, поремећај координације покрета, поремећај свести и др, што повећава ризик од утапања.
| Најчешће незгоде са пловилима су управо последица конзумирања алкохола! |
ПОВЕЋАЈТЕ СВОЈУ И БЕЗБЕДНОСТ ДРУГИХ!
НАУЧИТЕ ОСНОВНЕ ВЕШТИНЕ ПЛИВАЊА И ОДРЖАВАЊА НА ВОДИ
Одређене вештине су неопходне како бисте били сигурни да вам је удобно и безбедно у води. Ако немате довољно самопоуздања или тек учите да пливате, размислите о томе да похађате часове пливања како бисте побољшали своје вештине.
Вештине које би требало знати:
- Да ускочите у воду која вам је изнад главе и безбедно изроните на површину.
- Да плутате или се одржавате на води најмање 1 минут.
- Да се окренете са леђа на стомак док плутате у води.
- Да се окрећете око себе док стојите вертикално у води, без додиривања дна.
- Да можете да пливате без потешкоћа најмање 25 метара.
- Да безбедно изађете из воде.
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Уколико обратите пажњу на своје окружење док сте поред воде, можете спречити утапање или спасити живот особи која се утапа.
- Обратите пажњу на децу или лоше пливаче када су у води или у близини воде. Уколико се налазите у групи људи, поделите одговорност и смeњујте се у надгледању. Уверите се да увек неко посматра оне који пливају.
- Научите да препознате знаке да се неко утапа или плива са потешкоћама.
- Научите како безбедно да помогнете особи која се е утапа - ако мислите да бисте једноставно требало да ускочите у воду и ухватите је, размислите поново!
| КАКО ИЗГЛЕДА ОСОБА КОЈА СЕ УТАПА Особе које су у паници често знају да неконтролисано машу рукама и вичу, њих треба умирити и помоћи им, али немојте очекивати да неко ко се заиста утапа прави буку и прска око себе - у великом броју случајева то се неће догодити! Важно је препознати знаке утапања. Инстинктивни одговор на утапање је оно што раде сви појединци када се утапају, и он је углавном веома тих. • У готово свим случајевима утапања, жртва није у могућности да позове помоћ, зато што наша физиологија захтева дисање да би се догодио говор. Ако не можете да дишете, не можете ни да говорите, а камоли да вичете у помоћ! Такође, особа која се утапа често не може да позове помоћ јер јој се уста налазе час изнад час испод површине воде, док се боре да се одрже на површини. Сваки пут кад исплива на површину, брзо удахне и издахне пре него што поново потоне, сходно томе углавном нема ни времена ни енергије за викање у помоћ. • Када се неко утапа, он инстинктивно шири руке и потискује их на доле у воду, како би подигао тело и уста горе и изашао из воде да би дисао. Махање и запљускивање околине није опција када особа троши сву енергију која јој је потребна да преживи. •Када смо у опасности, активира се наша аутоматска реакција преживљавања („fight-or-flight“). Рационално размишљање и добровољни покрети се не дешавају. Догађају се брзе, аутоматске акције да се на сигурно дође до безбедности. Особе које се утапају у паници често покушавају да се попну на онога ко покушава да им помогне и потапају га под воду. Можда неће моћи да посегну и зграбе спасилачку опрему која им је бачена, нити ће моћи да крену ка спасиоцу. Инстинктивни одговор на утапање омогућава особи да се на воденој површини одржи свега 20 до 60 секунди, пре него што потпуно потоне под воду. |
Остали знаци утапања на које треба да обратите пажњу су:
- Глава ниско у води, уста на воденој линији
- Глава нагнута уназад са отвореним устима у близини водене површине
- Немогућност фокусирања погледа, очи изгледају стакласто и празно или су затворене
- Усправан став у води без махања ногама
- Задиханост
- Покушај пливања, али без напретка или кретања у одређеном правцу
- Покушаји окретања на леђа
- Особа делује као да се пење невидљивим мердевинама
УПОЗНАЈТЕ СЕ СА ОСНОВНИМ ТЕХНИКАМА СПАСАВАЊА И ОЖИВЉАВАЊА!
Особа која се утапа у паници може потопити и тако животно угрозити и другу особу, укључујући и најбоље пливаче, стога се препоручује да се спасавање, кад год за то постоје услови, препусти особама које су увежбане за спасавање у води.
Уколико таквих особа нема у близини, особи која се утапа треба приступити с опрезом. Добро је приликом спасавања користити помоћна средства попут појаса за спасавање и сл. У случају потребе, што пре започети с основним мерама оживљавања.
Сваки боравак поред воде пружа вам могућност за стицање нових искустава, а уз довољан опрез и придржавање препоручених мера безбедности ова искуства ће бити искључиво позитивна!
Извор: Градски завод за јавно здравље Београд
https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/1001-kako-spreciti-utapanje