Превентивни прегледи су основ здравља уста и зуба сваког детета. Нега зуба и орална хигијена су на првом месту како би зуби били здрави, а деца која имају здраве зубе, лакше жваћу и уносе више нутритијената у организам. Такође, лакше науче да говоре, а гласове изговарају јасно и без тешкоћа. Уколико зуби нису здрави, то може негативно да утиче на организам и опште добростање.
Ове недеље, гости Одељења дечије стоматологије били су малишани из вртића „Кефалица” .
Неки од њих први пут су имали прилику да седе у стоматолошкој столици. Докторка Александра Станић Крестић и стоматолошка сестра Биљана Величковић су им уз осмех, игру и шалу објасниле значај прања зубића и колико је важно да се здраво хране, као и зашто је значајно да грицкају корицу хлеба, јабуку, шаргарепу... Објасниле су им да постоје ствари које су веома лоше за зубе, а то су грицкалице, слаткиши, газирани сокови, бомбоне, јер садрже много шећера, који је један од главних криваца за настанак каријеса.
На моделу су им показале како да правилно перу зубе и скину штетне наслаге како се не би задржавале и квариле зубиће.
У четвртак 21. септембра 2023. године у просторијама Дома здравља Панчево одржано је предавање на тему „Здравствени менаџмент”, које је обухватао више области и носило бодове за слушаоце.
Предавачи су били прим. др сци. мед. Ирена В. Лазић, прим. др сци. мед. Катарина Боричић и др Мирјана Тошић, спец.социјалне медицине.
В.Д. директора Дома здравља Панчево, др Зорица Сокић, отворила је овај скуп и поздравила присутне. Наглашено је да ће и убудуће бити предавања о новинама у функционисању здравствених установа на свим нивоима како би ишли у корак с временом. На овај начин ћемо пратити промене и усклађивати наш рад и интерне акте нарочито у информационим технологијама, правним регулативама, економским процедурама и целокупним руковођењем једне установе. Демографски подаци и сарадња са Републичким заводом за статистику су свакој установи значајни како би спрам броја становника могли да се планирају кадрови и нормативи. Кадровска структура се организује и систематизује у сарадњи са Заводом за јавно здравље, Републичким фондом за здравствено осигурање, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарством здравља Републике Србије.
Школско доба представља период интензивног телесног и психичког развоја у коме дете може бити изложено различитим негативним утицајима средине, које треба препознати и на време отклонити како би се спречили могући поремећаји. Једна од ствари на коју треба обратити пажњу је и тежина школске торбе. Претешке школске торбе су чест узрок болова у леђима, грудима и врату, као и лошег држања, које може довести до различитих деформитета кичме који се јављају у периоду интензивног раста и развоја код деце.
Препорука лекара, пре свега ортопеда и физијатара, је да тежина школске торбе са школским прибором и пратећом опремом треба да износи 5 - 10%, до највише 15% телесне тежине детета, изнад чега она штетно делује на коштано-мишићни систем и његов развој.
Осим тежине школске торбе, пажњу треба посветити и њеном облику и величини. Да би се смањило оптерећење и бол у леђима, врх торбе треба да се налази неколико центиметара испод врха лопатица а њен доњи део неколико центиметара изнад струка.
Почетком нове школске године пред родитеље се поставља још један задатак - исхрана школараца, или изазов обезбеђивања хранљивих оброка који ће бити енергетски и нутритивно довољни током дугих сати у школској клупи, а притом прихватљиви у погледу укуса и осталих ђачких критеријума.
Улога исхране у развоју децу је позната. Квалитетни нутритивни избори доприносе правилном расту и развоју деце, одсуству дефицита у исхрани, те стања повезаних са њима. Са друге стране, учестала конзумација енергетски богате, а нутритивно сиромашне хране доприноси прекомерној тежини, гојазности, појави одређених болести повезаних са исхраном, као што је нпр. дијабетес мелитус тип 2, учесталије и у млађој узрасној доби од очекиване за дату болест. Истовремено, усвајање правилних навика у исхрани од најраније животне доби доприноси дугорочном здрављу.
Поласком у школу, када дете „излази“ из контролисаних и уређених услова исхране у породичном дому и/или предшколским установама, утицаји и навике постепено се мењају. Стога је веома значајно стварати и амбијент у школама у којем ће деца бити упућена на здравије изборе хране, у чему им наставници и друго окружење могу дати позитиван пример, понудом квалитетније хране, едукацијом у погледу правилне/здраве исхране, као и личним примерима.
Један од 100 смртних случајева у свету последица је самоубиства. Самоубиство може утицати на сваког од нас. Разлози самоубиства и покушаја самоубиства су заиста комплексни. Свако самоубиство је поражавајуће и има дубок утицај на оне око њих. Међутим, подизањем свести, смањењем стигме око самоубиства и подстицањем добро обавештених акција, можемо смањити случајеве самоубистава широм света. Светски дан превенције самоубистава прилика је за подизање свести о самоубиству и промовисање акција кроз проверена средства која ће смањити број самоубистава и покушаја самоубиства на глобалном нивоу.
Са почетком нове школске године, повећава се број учесника у саобраћају, посебно пешака.
Велики број деце први пут седа у школске клупе, а управо су она та на коју треба усмерити више пажње и научити их основним правилима безбедног понашања у саобраћају. Са јавноздравственог аспекта деца и млади су посебно рањива категорија учесника у саобраћају, јер су у овом узрасту повреде у саобраћају водећи узрок смрти и инвалидности. Зато је од изузетне важности да најмлађи усвоје препоруке за безбедно понашање у саобраћају, а посебно правилима понашања на путу од куће до школе.
Деца су у опасности од повреда у саобраћају из више разлога. Због телесне висине, њима је отежано да виде саобраћај око себе, а возачима је такође тешко њихда уоче. Деца често другачије тумаче различите призоре и звукове, што може утицати на њихово расуђивање у вези са близином, брзином и смером кретања возила. Такође, кретање деце је често непредвидиво, због смањене пажње и опрезности.
Вожња бицикла је један од најздравијих начина кретања у саобраћају. Не само да вас релативно брзо доводи до одредишта, већ укључује и вежбање умереног до високог интензитета. Вожња бицикла се боље уклапа у дневну рутину од било ког другог облика вежбања, зато што штеди време, јер уједно вежбате и обављате друге дневне активности. Она представља здраву опцију, не само за оне који возе бицикл, већ и за њихово целокупно окружење, с обзиром да наноси минималну штету другима, било да су у питању повреде или загађење.
ПРЕДНОСТИ ВОЖЊЕ БИЦИКЛА ПО ЉУДСКИ ОРГАНИЗАМ СУ БРОЈНЕ!
Она снижава повишени крвни притисак, побољшава рад срца и плућа, повећава потрошњу енергије- што нашем телу омогућава да сагори вишак масти и регулише телесну тежину, одржава тонус мишића, пре свега ногу, седалне регије и стомака, а уједно смањује и ниво стреса и напетости- благотворно делује на побољшање нашег целокупног психофизичког стања!
Високе температуре током летњих месеци могу неповољно утицати на здравље, посебно старије популације и хроничних болесника. Током последњих година, сунчанице и топлотни удари су знатно у порасту због климатских промена и глобалног загревања. Током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена - тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја. Оно је дефинисано као стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, носи се са свакодневним стресом живота, да може продуктивно радити и у могућности је да доприноси својој заједници.
У данашње време, услед интензивних промена којима смо изложени у окружењу, великог броја обавеза и брзог начина живота често се догађа да сопствене потребе ставимо на последње место и заборавимо да је поред физичког, ништа мање важно и наше ментално здравље.
Сви изазови савременог доба, у последње време и пандемија COVID-19, различито утичу на појединце - можемо да се осећамо узнемирено, уморно, да будемо анксиозни или да имамо било које друго осећање или симптом који прати стрес - немогућност концентрације, недостатак мотивације, осећај усамљености, али и физичке реакције у виду различитих гастроинтестиналних тегоба, главобоље, стезања у грудима итд. Депресија, патолошка анксиозност и други поремећаји менталног здравља могу утицати на способност функционисања у свакодневном животу, као што може утицати и дијабетес или неко кардиоваскуларно обољење.