25. новембар – МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА и „16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА”, 25.11-10.12.2024. ГОДИНЕ
Овај датум служи као оштар подсетник на универзалне узроке, последице и мере спречавања насиља са којима се суочавају жене широм света.
Према последњим подацима, скоро 1 од 3 жене, око 736 милиона широм света, доживела је физичко и/или сексуално насиље од стране неке блиске особе. Када је реч о смртоносном насиљу, у просеку, сваког сата више од пет жена или девојака настрада од стране некога из њихове породице.
Како је почео да се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама?
Формално увођење обележавања овог дана датира из 1991. године, као иницијатива ,,1. Глобалног женског лидерског института”. Током овог догађаја, активисти су покренули кампању „16 дана активизма против родно заснованог насиља“, која почиње 25. новембра и завршава се 10. децембра, на Дан људских права.
Овај период симболизује суштинску везу између родно заснованог насиља и људских права. Кампања има циљ да мобилише појединце и организације да се активно ангажују у чиновима за окончање насилја над женама.
Уједињене нације су званично установиле Међународни дан борбе против насиља над женама 2000. године, резолуцијом коју је усвојила Генерална скупштина УН.
Међународни дан борбе против насиља над женама служи као платформа за УН да подигне глобалну свест, заговара промене политике и мобилише појединце, заједнице и владе да предузму акцију.
Међународни дан борбе против насиља над женама делује као катализатор промена и оснажује појединце и заједнице да се боре против свих облика насиља, укључујући:
- Насиље у породици
- Сексуално насиље
- Трговину људима
- Друге праксе које су штетне за жене.
Насиље над женама је проблем и одговорност шире друштвене заједнице, а његове последице су вишеструке и одражавају се на све сегменте друштва. Насиље не само да угрожава физичко, ментално и социјално благостање жене и њен квалитет живота, већ се одражава и на децу која такође трпе и жртве су када је њихова мајка злостављана. Жене које доживљавају насиље или живе у страху од њега имају различите здравствене тегобе због којих чешће остварују контакте са здравственим установама.
Светска здравствена организација (СЗО) је 2002. године насиље прогласило приоритетним јавноздравственим проблемом.
Према међународним документима, насиље над женама обухвата, пре свега, физичко, психичко и сексуално насиље, до кога може да дође у породици и у широј друштвеној заједници. Такође се указује на то да су неке групе жена више изложене ризику, посебно жене које припадају мањинским групама, жене избеглице,
мигранткиње, жене које живе у сиромаштву у сеоским и удаљеним срединама, жене у институцијама или у притвору, женска деца, жене са инвалидитетом, жене другачије сексуалне оријентације, старије жене, жене расељена лица, жене повратнице, жене које живе у сиромаштву, жене у ситуацијама оружаних сукоба. Женска људска права су неодвојиви део универзалних људских права, и у складу са свим међународним документима, морају бити гарантована, поштована и заштићена, те је веома важно препознавање и спречавање дискриминације жена.
Врсте насиља су:
– физичко насиље
– психичко насиље
– економско насиље
– сексуално насиље
Физичко насиље:
Светска здравствена организација је физичко насиље дефинисала као „намерну употребу физичке силе са могућношћу да доведе до смрти, повреде, или оштећења, укључујући (али не ограничавајући се на) широк спектар насилног понашања: гурање, шамарање, дрмусање, повлачење за косу, ударање, те употреба, или претња употребом оружја (пиштоља, ножа или неког другог предмета).
Психолошко насиље (или злостављање) односи се на „константно омаловажавање и понижавање од стране партнера, као и застрашивање да ће се извести било која од горе наведених радњи“. Статистике показују да жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност. Међународни женски покрет је показао да је мушко насиље над женама глобална појава, и да има исту динамику у свим културама, само што су неки облици у одређеним заједницама различити.
Физичко, сексуално и психолошко насиље се често јављају удружено, и то значајно повећава ризик за нарушавање здравља жене.
Телесне повреде могу да настану током насилног акта: шамарање, грубо ћушкање, чупање за косу, гађање предметима, ударање песницом, шутирање, стезање за врат, наношење опекотина, употреба ватреног оружја, те шиљатих (шпицастих) и оштрих предмета, и друго. Телесне повреде укључују крвне подливе, посекотине, раздерине, огуљотине, убодине, ишчашења зглобова, напрснућа и преломе костију, повреде ока, расцепи бубне опне, повреде унутрашњих органа, што директно угрожава живот и може довести до смртног исхода.Телесне повреде су видљиве и тада се јасно може уочити да је жена била изложена насиљу. Огроман проблем је када жена годинама трпи психичко малтретирање од стране партнера и тада долази до разних психосоматских тегоба због којих се жртва обраћа свом изабраном лекару. Изабрани лекар је тај који треба да уочи чешће јављање због сличних симптома а где не може да се утврди органски узрок. Тада треба да посумња на изложеност жене насиљу и да у складу са тим предузме одговарајуће превентивне и интервентне активности.
Активности – поступци збрињавања и добре праксе у пружању здравствених услуга женама са искуством насиља :
-Идентификовати и потврдити насиље. Проценити ефекте злостављања на физичко и ментално здравље жене
-Одговорити на здравствене последице здравља. Прегледати садашње и скорашње повреде као и старе. Санирати повреде и остале тегобе, у складу са правилима добре праксе.
-Документовати насиље. Сачинити детаљну медицинску документацију.
-Проценити безбедност. Развити безбедносни план.
-Завршити разговор у подржавајућем тону. Упутити на ресурсе у заједници .Дати жени адресе и телефоне служби за помоћ женама са искуством насиља, без обзира на то да ли она тренутно жели да им се обрати или не.
Како се може обележити Међународни дан борбе против насиља над женама?
*Подижите свест
Образовање је моћно средство у борби против насиља над женама. Делите информативни садржај на друштвеним медијима, започните разговоре са пријатељима и породицом или организујте догађаје за подизање свести у својој заједници.
*Повећањем разумевања и емпатије можемо да спречимо штетне ставове и понашања.
*Подржите локалне иницијативе
Повежите се са организацијама у вашој заједници које су посвећене окончању насиља над женама и девојкама. Волонтирајте, пружите финансијску подршку или учествујте у њиховим догађајима и акцијама прикупљања средстава. Заједно можемо појачати утицај и створити сигурнија места за све.
*Заговарајте промене
*Будите глас за родну равноправност и женска права. Ангажујте се са локалним и националним креаторима политика како бисте промовисали законе и политике које штите жене од насиља.
*Подржите кампање које позивају на снажније мере против сексуалног узнемиравања и напада. Борите се да осигурате женама приступ адекватној здравственој заштити. Заједно можемо створити окружење у којем жене могу живети без страха.
*Појачајте гласове оних који су претрпели насиље
*Пружите особама које су преживеле насиље платформу да поделе своје приче и искуства. Слушајте са емпатијом, потврдите њихова искуства и подржите их на путу њиховог оздрављења.
Појачавајући њихов глас, разбијамо тишину око насиља над женама и оснажујемо друге да траже помоћ и правду. Поделите прикупљене приче на друштвеним мрежама, користећи релевантне „хасхтагове” (#) како бисте досегли до шире публике и инспирисали промену.
У нашој земљи Насиље у породици, у смислу Закона о спречавању насиља у породици (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016 и 10/2023 – др. закон), “јесте акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.”
Oсудa нaсиљa, узимaњe у oбзир утицaja нaсиљa нa здрaвљe, блaгoврeмeнa и aдeквaтнa рeaкциja здравствених рaдникa/ца прeдстaвљajу сaстaвни дeo успeшнoг лeчeња и опоравка.
У Дому здравља Панчево се примењује Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу.
Насиље можете пријавити на следеће телефоне:
– Полиција: 192
– Панчево Сигурна кућа и СОС телефон Центар за социјални рад 0800/100-113, 09-19ч
– Јединствени СОС телефон за Војводину: 0800-10-10-10, бесплатан позив радним данима, 10-20ч
– Сигурна женска кућа Нови Сад, ЦСР: 021/64-65-746, сваког дана 00-24ч
– Нови Сад „Из круга Војводина“: 021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10, радним данима 9 – 16ч
– Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља: 0800 100 007, 10-20ч
– Пријава насиља у породици (МУП): 0800-100-600
– Женски центар СОС телефон против насиља над женама и децом: 021/2645-328, радним даном 10-20ч
– СОС телефон за жене и децу жртве насиља: 021/3626-006, 14-18ч
– СОС Дечја линија „Број за проблем твој“: 0800-123456, бесплатни и поверљиви позиви (0-24ч)
Извор: Завод за јавно здравље Панчево
