14. новембар – СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ

„БЛАГОСТАЊЕ ЗА БОЉИ ЖИВОТ СА ДИЈАБЕТЕСОМ”

Светски дан борбе против дијабетеса обележава се 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлс Бестом 1922. године открио инсулин. Овај дан представља највећу кампању подизања свести о дијабетесу, када се скреће пажња на питања од највећег значаја за оболеле од дијабетеса и интересовање јавности на могућност примарне превенције шећерне болести, као и сложеност здравствених последица. Слоган овогодишње кампање је: „Благостање за бољи живот са дијабетесом”. Кампања има за циљ да истакне значај физичког и менталног благостања оболелих од дијабетеса у дијабетолошкој здравственој заштити.

Шећерна болест се може назвати обољењем савременог доба, будући да настаје услед недовољне физичке активности, неправилне исхране, гојазности и изложености стресу. Наследна предиспозиција је, такође, један од фактора ризика, али на који не можемо да утичемо.

Због благе симптоматологије шећерна болест често годинама протиче неопажено, открива се случајно, када су већ присутне компликације као што су: болести срца и крвних судова, болести ока, бубрега и нервног система.

Најважнији знаци (симптоми) шећерне болести су: појачана жеђ, често мокрење – посебно ноћу, нагли губитак телесне тежине, умор и малаксалост, губитак енергије, сметње у виду, споро зарастање рана, уста су често сува, а глад је повећана. Када се ови симптоми  јаве, требало би да се ове особе обрате лекару.

Усвајањем здравих стилова живота као што су: правилна исхрана, дозирана физичка активност, одржавање нормалне телесне тежине, контрола стреса, као и живот без дуванског дима, може се болест избећи или спречити настанак компликација уколико се болест већ јавила.

Кључне поруке Светског дана дијабетеса 2024. године су:

1. Живот са дијабетесом

• Дијабетес утиче на сваки сегмент живота особе оболеле од дијабетеса и често има негативан утицај на њено благостање. За милионе људи са дијабетесом живот је свакодневна борба. У сваком тренутку  – у кући, на послу, у школи – особе са дијабетесом су због своје болести на опрезу, размишљају о ономе шта једу, колико су физички активне, о мерењу гликемије и терапији. Због тога су изложене додатном напору, који их истовремено тера да буду отпорније, организованије и одговорније од других.

2.  Дијабетолошка здравствена заштита

• У свету, подршка оболелим од дијабетеса у оквиру дијабетолошке здравствене заштите није довољна. Док живот са дијабетесом утиче и на физичко и на ментално благостање оболелих, дијабетолошка здравствена заштита је често ограничена само на контролу нивоа шећера у крви. Због тога је велики број особа са дијабетесом превише окупиран својим стањем и пати.

3.  Благостање

• Подршка за добробит особе са дијабетесом треба да буде један од приоритета дијабетолошке здравствене заштите. Светски дан борбе против дијабетеса има за циљ да помогне људима да схвате размере и утицај који дијабетес има на благостање оних који живе са овим обољењем широм света.

Обележавањем Светског дана борбе против шећерне болести користимо посебну прилику да скренемо пажњу и интересовање јавности пре свега на могућност примарне превенције ове болести, као и на сложеност њених здавствених и социјалних последица. Шећерна болест је најучесталија болест жлезде са унутрашњим лучењем. То је комплексно обољење у чијој основи се налази поремећај метаболизма угљених хидрата, масти и беланчевина и које је најпознатује по стално повишеним вредностима шећера у крви.

Сматра се да око 150 милиона људи у свету болује од ове болести. Непосредни узрок смрти оболелих од шећерне болести је у више од половине случајева болест срца и крвних судова. Основна подела је на тип I или тип II који не мора да се лечи инсулином и најчешће се јавља после 40. године. Тип II дијабетес најчешће се јавља постепено, неприметно и на жалост око 30% болесника у тренутку постављања дијагнозе већ има хроничне компликације. Најчешће компликације су промене на крвним судовима, мрежњачи, нервним завршецима, бубрезима. Лечење шећерне болести подразумева обавезно одређени режим исхране, физичке активности и у зависности од типа укључују се лекови и инсулин.

Епидемија дијабетеса

– Глобално, 537 милиона људи у свету живи са дијабетесом. То значи да приближно свака десета одрасла особа у свету има дијабетес.

– 3/4 оболелих од дијабетеса живи у земљама са ниским и средњим приходима.

– Код готово половине оболелих болест није откривена. Ове особе нису свесне да су болесне и због тога су додатно изложене ризику од компликација које могу утицати на њихово благостање.

– У Србији приближно 450.000 особа има постављену дијагнозу дијабетеса, а још 240.000 не зна за своју болест.

– Приближно свака трећа особа са дијабетесом тешко доживљава  тегобе повезане са дијабетесом и пати због тога.

– 63% људи са дијабетесом каже да страх од развоја компликација повезаних са дијабетесом утиче на њихово благостање.

– 1/3 особа са дијабетесом сматра да је тешко да остану позитивни у односу на своје стање.

Током 2023. године, у Јужнобанатском округу, регистроване су 1062 новооболе особе од дијабетеса мелитуса, што је 6-8% више него на петогодишњем и десетогодишњем просеку пријављивања новооболелих.

Посматрајући последњих 5-10 година, инциденце показују да у нашем округу од дијабетеса мелитуса тип 2 чешће оболевају жене него мушкарци. У 2023. години од укупног броја пријављених нових случајева дијабетеса, 52% су биле особе женског, a 48% мушког пола. Највећи број оболелих од дијабетеса тип 2 регистрован је у узрасту 55-64 годинe, док се ова болест открива и код знатно млађих, већ у узрасту од 25. до 34. године.

Према последњим публикованим подацима Института за јавно здравље Србије у Јужнобанатском округу је у 2022. години од дијабетеса мелитуса умрло 95 особа, што је 13% мање него на петогодишњем и 19% мање него на десетогодишњем просеку умрлих. Од укупног броја пријављених умрлих од дијабетеса, 55% су биле особе женског, a 45% мушког пола.

Правилна исхрана, дозирана физичка активност, контрола стреса, живот без дуванског дима и познавање генетске предиспозиције основни је предуслов за превенцију шећерне болести.

Светски дан борбе против дијабетеса представља прилику да се људи са дијабетесом, здравствени радници, медији, шира јавност и владине и невладине организације удружују како би подигли свест о дијабетесу.

Извор: Завод за јавно здравље Панчево