МАРТ – МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА: ПРЕВЕНЦИЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА У 2025. ГОДИНИ

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години.

Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Кључне чињенице

  • Рак је водећи узрок смрти широм света, што представља скоро 10 милиона смрти у 2020. години, или скоро сваки шести смртни случај.
  • Најчешћи карциноми су карцином дојке, плућа, дебелог црева и ректума и простате, а код нас (услед неправовременог откривања и лечења и касног увођења имунизације) и рак грлића материце.
  • Отприлике 1/3 смртних случајева од рака је последица употребе дувана, високог индекса телесне масе, конзумирања алкохола, малог уноса воћа и поврћа и недостатка физичке активности.
  • Инфекције које изазивају рак, као што су хумани папилома вирус (ХПВ) и хепатитис, одговорне су за приближно 30% случајева рака у земљама са ниским и нижим средњим приходима.
  • Многе врсте рака се могу излечити ако се рано открију и ефикасно лече.
  • Најважнији организовани, популациони, скринизи на рак (откривање у раној фази када још нема симптома) су: Папаниколау тест (рано откривање рака грлића материце; од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди), мамографија (рано откривање рака дојке; од 50 до 69 година, 1 у 2 године) и тест на скривено крварење у столици (рано откривање рака дебелог црева; од 50 до 74 године, 1 у 2 године).
  • ХПВ вакцина је прва вакцина против рака (спречава код жена – рак грлића материце, вагине и вулве; код мушкараца – рак пениса и код оба пола – рак задњег дела грла и завршног дела дебелог црева) коју у нашој земљи могу добити бесплатно деца и млади узраста 9-19 година. 

Према проценама, у 2020. години, готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе, у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената, већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 19,3 милиона људи у 2020. години. Према истом извору, регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика за рак, повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

У Републици Србији током 2021. године  водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.6%), колон и ректум (14.1%)), простата (10.1%), мокраћна бешика (7.3%) и панкреас (3.9%). Најчешће локализације карцинома код женске популације су карцином дојке на првом месту (23.0%), плућа и бронх (11.1%), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%) и оваријум (4.1%).

Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у 2023. години у Јужнобанатском округу од рака је оболело 1626 и умрло 775 особа.

Пратећи петогодишње и десетогодишње просеке оболевања и умирања у нашем округу, забележен је пораст броја оболелих, али пад броја умрлих од малигних болести.

Највећи број оболелих у нашем округу је у узрасту 55-75, док се болест региструје и код знатно млађих особа, већ са 20-30 година живота.

Према броју становника највеће стопе оболевања у 2023. години регистроване су у Панчеву (701,9) и Опову (688,9), а најмање у Пландишту (418,9) и Ковачици (541,4).

Према броју становника највеће стопе умирања у 2023.год су биле у Белој Цркви (373,7) и Опову (359,3), а најмање у Ковачици (250,3) и Вршцу (272,7).

Табела 1. Дистрибуција броја оболелих и умрлих, инциденције и морталитети малигних тумора по општинама Јужнобанатског округa у 2023.години (стопе на 100.000 становника)

 ЈБОПанчевоВршацКовинКовачицаОповоБела ЦркваПландиштеАлибунар
Обол.1626808254159114658937100
Инц624,8701,9562,2568,9541,4688,9621,0418,9588,1
Умрли775348124815334543150
Мт297,8301,4272,7287,8250,3359,3373,7346,1291,7

Од укупног броја оболелих од рака у 2023. години у Јужном Банату, највећи број мушкараца је оболео од карцинома плућа 17,3%, дебелог црева 15,3%, простате 12%, мокраћне бешике 6,5% и панкреаса 2,8%, док су жене највише оболевале од рака дојке 22,3%, плућа 12,1%, дебелог црева 10,9%, тела материце 4,6% и грлића материце 4,4%.

Од укупног броја умрлих од малигних болести у 2023.год у нашем округу, у мушкој популацији највећи број умрлих био је од карцинома плућа 31,7%, дебелог црева 11,1%, простате 6,5%, панкреаса 5,6% и мокраћне бешике 4,9% док је код жена највећи број умрлих од рака плућа 22,2%, дојке 18,7%, дебелог црева 10,2%, панкреаса 5,8% и желудца 4,1%

Превенција и рано откривање 

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота.

Како би се ојачали национални напори за решавање проблема везаних за рак и друге хроничне незаразне болести (НЦД), глобални акциони план СЗО за превенцију и контролу НЦД 2013–2020 направио је мапу пута за смањење преране смртности од хроничних незаразних болести (НЦД) до 2025. кроз мапирање многих фактора ризика.

Извор: Завод за јавно здравље Панчево