КАРЦИНОМ ДОЈКЕ – ФАКТОРИ РИЗИКА, ДИЈАГНОСТИКА И ЛЕЧЕЊЕ
Тумори дојке се могу поделити на бенигне и малигне.
Најчешћи бенигни тумори су цисте и фиброаденоми.
Сматра се да свака трећа жена на свету има неку од ових бенигних промена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.
Према подацима СЗО 2022.године је код 2.3 милиона жена у целом свету дијагностикован карцином дојке; њих 670 000 је преминуло од последица ове болести.
У Србији годишње оболи око 4600 жена, а премине око 1600.
Све чешће се дијагностикује и код пацијенткиња млађих од 50 година.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, повећава се квалитет живота оболелих жена.
Тачан узрок настанка карцинома дојке није познат – сматра се да је у питању болест која настаје под утицајем многобројних фактора.
ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК КАРЦИНОМА ДОЈКЕ
– женски пол- Карцином дојке се јавља и код мушкараца, али 100x ређе
– године старости – Ризик се повећава са годинама старости. Највећи број случајева је код особа старијих од 50 година, а ређе код млађих од 30 година
– наследни фактори (позитивна породична анамнеза), генетски фактори-(BRCA 1, BRCA 2) гени
Ризик је повећан ако је у породици било болести-мајка, сестра, тетка, бака
– раније болести-претходни карцином дојке,
– висока густина жлезданог ткива дојке, бенигне болести дојке
– високе дозе зрачења на дојке пре 30. године,
– рана менарха,
– касна менопауза,
– нерађање или касни први порођај,
– недојење,
– хормонска супституциона терапија,
– начин зивота -начин исхране, гојазност, алкохол, изложеност зрачењу, стрес
СИМПТОМИ И ЗНАЦИ КАРЦИНОМА ДОЈКЕ
– Израслина или задебљање у дојци, њеној околини или у пазуху
– Промена величине или облика дојке
– Промена изгледа брадавице
– Промена боје коже
– Секреција из дојке, најчешће крвава или изразито тамна
– Бол у дојци
Стадијуми тумора дојке
СТАДИЈУМ I
Болест је ограничена само на дојку. Тумор је промера мањег од 2цм.
Петогодишње преживљавање у овом стадијуму је 80%
СТАДИЈУМ III
Болест обухвата дојку и пазух.Тумор у дојци је величине 2-5 цм. Постоји ширење тумора на
лимфне чворове у пазуху.
Петогодишње преживљавање је 65%
СТАДИЈУМ III
Тумор у дојци је већи од 2цм. Постоји
ширење у лимфне чворове пазуха и врата.
Петогодишње преживљавање је 40%.
СТАДИЈУМ IV
Болест је проширена.
Тумор у дојци може бити било које величине.
Постоји ширење у удаљене органе: плућа, јетра, кости, мозак и др.
Петогодишње преживљавање је 10%.
ДИЈАГНОЗА
Поставља се на основу извршених прегледа
Најчешће жена самопрегледом утврди постојање сумњиве квржице на дојци те се јавља лекару.
– Клинички преглед
– РТГ мамографија
– Ултразвук
– МРИ
– Биопсија са патохистолошком потврдом болести
Лечење карцинома рака дојке
Лечење карцинома дојке зависи од стадијума у којем је болест откривена.
Најважније је дијагностиковати болест у раним стадијумима, када је могуће операцијом одстранити тумор у дојци и отклонити припадајуће (регионалне) лимфне чворове у пазушној јами (уколико постоји индикација за то).
Операција подразумева отклањање целе дојке или само дела дојке са тумором и његовом околином, и одстрањивање лимфних чворова из истостране пазушне јаме. Постоји могућност да се, после одстрањења целе дојке, учини реконструкција дојке пластичном операцијом, било уградњом силиконске протезе, или кожно-мишићним трансплантатима узетим са другог дела тела (леђни, трбушни мишић итд.).
Упркос томе што се операцијом одстрањује тумор и сви лимфни чворови у којима могу бити присутне туморске ћелије, увек постоји известан ризик, да се болест поново појави, било на месту одстрањеног тумора (локални рецидив) или у неком удаљеном органу, најчешће у костима, јетри и плућима. Због тога се код неких жена након операције спроводи зрачна терапија предела оперисане дојке и регионалних лимфних чворова, да би се смањио ризик за појаву локалног рецидива.
Такође, већина оперисаних жена после операције прима хормонску терапију, хемиотерапију, биолошку терапију или њихове комбинације са циљем да се смањи ризик поновне појаве болести у удаљеним органима. Ако се тумор открије у одмаклој фази болести, али још увек ограничен на подручје дојке и истостране пазушне јаме, онда се прво примењује неоађувантна, преоперативна терапија лековима (хемиотерапија, хормонска или биолошка терапија) или, у одабраним случајевима, зрачна терапија или њихова комбинација.
Операција се спроводи након завршетка неоађувантног лечења. Исто тако, ако се болест дијагностикује у тренутку када се тумор проширио у подручја ван предела дојке и регионалних лимфних чворова (удаљени органи), онда се операција најчешће не ради, а основу лечења чине хемиотерапија, хормонска терапија или њихова комбинација, зрачна терапија, а у неким случајевима (ХЕР2 позитивни рак дојке) и биолошка терапија.
Биолошка терапија је релативно нови приступ лечењу малигних болести и подразумева примену моноклонских антитела. Биолошка терапија назива се још и циљаном терапијом јер циљано уништава малигне ћелије, без негативног утицаја на здраве. Неке туморске ћелије на својој површини имају изражене антигене на које се може циљано деловати моноклонским антителима. Везивањем моноклонских антитела за молекуле који се специфично налазе на површини малигне ћелије активира се имунски систем који уништава туморске ћелије.
ПОДРШКА ОБОЛЕЛИМ ЖЕНАМА
У Панчеву од прошле године постоји удружење Жена уз жену, основано од стране жена које су се излечиле или се још увек лече од карцинома дојке у циљу подршке и оснажења других жена које се боре са овом болешћу као и ширења свести о овој болести и значају превенције и редовних прегледа
Изузетно је важна подршка породице и пријатеља, јер лечење може бити дуготрајно и исрцпљујуће, како физички тако и ментално.
Др Теа Ратић
Лекар опште медицине
Дом здравља Панчево
