Акутне респираторне инфекције

Хладнији период године носи са собом и пораст оболевања од акутних респираторних болести.

Акутне респираторне инфекције (АРИ) представљају најчешће инфекције савременог човека. Од ових инфекција одрасле особе просечно оболе 3-5 пута годишње, а деца још чешће.

Са снижавањем спољашње температуре природна отпорност организма се знатно смањује и тиме се повећава склоност ка акутним инфекцијама дисајних путева. Већој учесталости оболевања свакако доприноси и пуна радна активност, дужи боравак у затвореним просторијама са недовољно свежег ваздуха – канцеларије, вртићи, школе, позоришта, скупови, превозна средства и сл.

У ову групу болести спадају инфекције респираторног тракта изазване различитим микроорганизмима, најчешће вирусима, а знатно ређе бактеријама. Међу вирусима, као узрочницима акутних респираторних инфекција, најчешћи су вируси инфлуенце и параинфлуенце, респираторни синцицијални вирус, риновируси, аденовируси и други.

Узрочници акутних респираторних болести преносе се:

• директним контактом (кашљање, кијање, руковање са оболелом особом, пољубац,загрљај)

• и индиректним контактом (преко предмета заједничке употребе који су претходно контаминирани од стране оболеле особе).

СИМПТОМИ:

Симптоми могу бити различити.Најчешће се јављају кијавица, кашаљ, цурење из носа, повишена температура, болови у мишићима и зглобовима, главобоља, болови у грлу, дрхтавица и малаксалост. Тегобе трају од 2 до 7 дана.

Најчешће се акутне респираторне инфекције манифестују као акутни назофарингитис,који је у народу познат по називу “прехлада”, ређе настаје упала грла, синуса, средњег уха, а некад долази и до упале доњих дисајних путева, бронхитиса и упале плућа.

ЛЕЧЕЊЕ:

На првом месту је симптоматска терапија:

Лекови против повишене телесне температуре и против болова (антипиретици, аналгетици), лекови за ублажавање кашља односно за олакшавање искашљавања, пастиле за дезинфекцију грла, капи за нос и сл.

Важно је обезбедити и довољан унос течности и топлих напитака у организам, одговарајући хигијенско – дијететски режим исхране и мировање.

Веома је битно истаћи да антибиотици не утичу на вирусе, тако да примена антибиотика не утиче на ток и дужину болести. Антибиотици се укључују у терапију једино по препоруци лекара.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ У ЦИЉУ СПРЕЧАВАЊА АРИ И ЊИХОВИХ КОМПЛИКАЦИЈА:

Најзначајније превентивне мере су одржавање личне хигијене:

• редовно прање руку,

• покривање уста марамицом при кијању и кашљању,

• хигијенски начин одлагања излучевина из носа,

• чешће проветравање просторија,

• избегавање дужих боравака у затвореним просторијама са пуно људи,односно боравак на свежем ваздуху

• адекватна исхрана богата витаминима

• када смо болесни,остати код куће,децу не слати у колектив.

• вакцинација

Једна од најбољих превентивних мера када је реч о заразним болестима је вакцинација. Вакцина против грипа (инфлуенце) је најпознатија вакцина када је реч о превенцији оболевања од акутних респираторних. Важно је поменути и вакцинацију против Пнеумокока. Вакцинација против грипа се препоручује сваке године, првобитно лицима са неком од хроничних болести тј. свим лицима старијима од 65 година живота. Имунитет се стиче 2 до 3 недеље након спроведене имунизације и траје од 6 до 12 месеци. Због ове чињенице, као и због сталне промене циркулишућих сојева вируса грипа, неопходна је вакцинација против ове инфекције сваке године, а најбоље је да се обави са почетком доласка хладније сезоне.

Др Мери Кулић

специјалиста опште медицине

Дом здравља Панчево