Највећи проблеми будућих првака - гојазност и деформитети кичме


Лекари поручују : Што више игре у природи.

 

Систематски прегледи за будуће прваке приближавају се крају. У Одељењу за здравствену заштиту деце Дома здравља Панчево, до сад је прегледано нешто више од 480 малишана, од њих 800.

 

Као и сваке године, систематски преглед обухватио је контролу крвне слике и урина, офталмолошки и физикални преглед и посету изабраном педијатру, када се контролише здравствено стање детета, и примају вакцине.

 

Судећи по резултатима које нам је приказала др Љиљана Томић, педијатар и начелница Одељења за здравствену заштиту деце, здравствено стање будућих првака је добро, али је број деце са проблемима у држању и број гојазне деце велики. Резултати офталмолошких прегледа су уредни, те је малом броју деце одређено ношење наочара. Поједини педијатри приметили су да малишани имају проблема и са равним табанима.

 

Према подацима са Одељења физикалне медицине Опште болнице Панчево, на којем  је прегледано 1.100 малишана, од укупно 1.200 деце (предшколци у граду и насељеним местима), више од педесет одсто њих има проблем са држањем. То су сколиозе и кифозе у почетној фази (кривљење кичме у страну и повијено држање). Деца у предшколском узрасту нагло израсту, а мишићи кичме то не могу да испрате.Деформитет кичме се исправља јачањем мишића леђа, а то се постиже редовним вежбањем и бављењем физичком активношћу, што данас многа деца не практикују, јер радије слободно време проводе за рачунаром или испред телевизора. 

 

Уколико се утврди да дете има проблем са држањем, оно се упућује на вежбе које трају пет дана, а након тога треба да их ради код куће наредних шест месеци.

 

Најбоља превенција деформитета кичме је бављење спортом, пре свега пливањем, гимнастиком и балетом, али играње у природи. Вожња бицикла, ролера, играње лоптом или прескакање ластиша, одличан су и здрав начин за коришћење слободног времена.

 

Висок проценат гојазне деце потврђује да им је потребна већа физичка активност, али и здравија исхрана. Према подацима Одељења за здравствену заштиту деце, око 20  одсто прегледаних малишана има повишену телесну масу. Ипак, статистика Завода за јавно здравље Панчево говори да је број гојазне деце од 2011. до 2015. године у предшколском и школском диспанезеру реалтивно уједначен.

 

Међутим, примећено је да је у млађој узрасној групи мањи број деце са вишком килограма, јер им је исхрана под контролом родитеља и дијететичара у вртићима, док је број предгојазне деце је далеко већи у старијем узрасту. Узроци гојазности код деце су различити. Осим генетске предиспозиције, оно што доводи до све већег броја гојазне деце су погрешне навике у исхрани и недовољна физичка активност. 

 

Погрешне навике у исхрани се односе на: прескакање оброка (нарочито доручка), због чега је дете гладно и неконтролисано уноси за кратко време много веће количине хране од оних које би иначе појело, затим конзумирање брзе хране са пуно прелива (мајонез, павлака, кечап), унос газираних безалкохолних пица и грицкалица (смоки, чипс, кикирики, семенке), које су нутритивно сиромашне, а изузетно богате енергијом, конзумирање слаткиша уместо оброка или као додатак уз сваки оброк, недовољан унос воћа и поврћа, неадекватна ужина у школским кухињама.

 

Недовољна физичка активност односи се на рад за рачунаром и играње игрица - гледање ТВ програма, неадекватну наставу физичког васпитања (често се изгубљени часови надокнађују на рачун наставе физичког васпитања), наплаћивање свих видова физичке активности како рекреативне тако и од стране спортских клубова, копирање обрасца понашања родитеља.

 

Гојазно дете је будући гојазан човек који ће имати повећан ризик за настанак хроничних масовних незаразних болести (кардиоваскуларна обољења, шећерна болест, висок крвни притисак, малигна обољења), и обољења везаних за локомоторни апарат ( X и О ноге, деформитети кичменог стуба). Гојазност може изазвати проблеме са дисањем, проблеме са спавањем, појаву поремећаја исхране (анорексија и булимија).

 

Најбоље је личним примером (од стране родитеља) научити децу да се правилно хране, не „подмићивати их“ у млађим узрастима слаткишима и грицкалицама, школској деци спремити да понесу ужину од куће, али и инсистирати да доручкују пре одласка у школу. Малишани треба да имају мешовиту и умерену исхрану, док је екстремна и беспотребна елиминација појединих намирница ако је дете здраво, апсолутно неоправдана.

 

Лекари подвлаче да деци треба да се омогући природно одрастање и да ће проблема бити мање. То пре свега значи, према речима др Љиљане Томић, да се са њима треба играти, допустити им да се пењу по дрвећу, али и да падну, како би имали искуство и са тим.

 

Деца треба што више времена да проводе напољу, играјући се. Када седе за компјутером  или испред телевизора, они гледају у једну тачку, што није добро за акомодацију ока. На тај начин губе осећај за тродимензионалност. Данашње игрице јако брзо мењају слике и деца постају хиперактивна, јер очекују да се и у животу ствари мењају том брзином. Када дете седи оно не учествује у тој игри, међутим док се игра са другарима или са родитељима, оно користи машту, размењује мисли и осећања", каже др Љиљана Томић. 

 

Она објашњава да ће се дете правилно и здраво развијати ако је задовољно, учествује у породичним активностима, игра се. Такво дете, према њеним речима ће јести зато што је гладно, потрошиће калорије у игри, успоставиће добар психички и физички развој, што води ка добром виду, слуху и говору. То касније услововљава добро мишљење, а оно ће дати добре смернице за школу, и касније за посао.

 

 

Извор: 013 инфо, 19. мај 2016. године


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


11.7. СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА
28.7. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХЕПАТИТИСА
30.7. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА