СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ МОЖДАНОГ УДАРА


 

Шта је мождани удар?


Мождани удар настаје када је доток крви у мозак прекинут. Када немају довољно крви, мождане ћелије умиру или трпе оштећење. У зависности који део мозга је погођен, последице могу бити различите. Мождани удар може да утиче на тело, покрете и говор, али и на то како особа мисли или осећа.

 

Акутни мождани удар је фокални или глобални поремећај мождане функције који нагло настаје, траје дуже од 60 мин, а последица је поремећеја мождане циркулације или стања у којима проток крви није довољан да задовољи потребе мозга за кисеоником и хранљивим материјама.

 

Постоје два типа можданог удара, исхемијски, када долази до запушење крвног суда, а који се јавља у 75 до 80% случајева и хеморалгијски, када долази до пуцања крвног суда, који је заступљен у 20 до 25% случајева.

 

Ако су знаци можданог удара препознати на време и одговарајућа нега је доступна брзо, шансе за преживљавање и опоравак су много веће.

 

 

Мождани удар је био, а и даље је широко распрострањена болест широм света, која утиче на преко 15 милиона људи сваке године. Од тих 15 милиона, скоро шест милиона умре и још пет милиона  остаје трајно онеспособљено. Сваких 6 минута нека особа доживи мождани удар.

 

Европска  иницијатива за мождани удар је 1990. године покренула идеју да се обележава Светски  дан можданог удара. Ове године тема Светског дана можданог удара је: МОЖДАНИ УДАР ЈЕ ИЗЛЕЧИВ.

 

Мождани удар је међу водећим узроцима смртности у Србији – више од 25.000 људи годишње доживи мождани удар, трећина премине одмах, а трећина пацијената остаје са трајним инвалидитетом. Према подацима Светске здравствене организације, акутни мождани удар, код нас познатији као шлог, је трећи узрок смрти у развијеним земљама, одмах иза кардиоваскуларних и малигних болести. Проценат смртности износи 25-30%. То је болест са највећим степеном инвалидитета, само половина оболелих се враћа некој врсти запослења, а 20-30% болесника није способно за самостално функционисање и самозбрињавање, те је зависно од туђе неге и помоћи.

 

Статистика: У Јужнобанатском округу је у 2014. години од можданог удара оболело 1248  особа, а умрло 365 особа, у 2015. години 1016 особа, а умрло 280 особа.

 

Један од значајних разлога високе смртности од можданог удара је недовољно знање пацијената о симптомима и хитности. Код ове болести не сме да буде кашњења. Што више времена прође од првих симптома до одласка код лекара и примања терапије, мање су шансе за преживљавање и опоравак.

 

Фактори ризика:

Постоје фактори ризика који су урођени, то су пол (мушкарци чешће оболевају), старост (ризик од ове болести се дуплира у свакој новој декади после 55. године), наследни фактор, раса (припадници црне расе имају двоструко већи ризик обољевабња). Они фактори на које донекле можемо утицати су хипертензија, шећерна болест, пушење, алкохолизам, повишене масноће у крви, физичка неактивност, гојазност, стрес.

 

У циљу раног откривања, како ризико фактора, тако и насталог можданог удара, потребноп је обавити одређене дијагностичке процедуре, како би се што раније приступило превенцији  и лечењу оболелог: ЦТ мозга или магнетна резонанца, Доплер крвних судова врата, преглед кардиолога, лабораторијска анализа.

 

Јако је битно истаћи потребу што ранијег доласка пацијента у болницу, већ по јављању првих симптома болести (најидеалније у прва 3,5 сата од настанка тегоба), када постоје могућности правовремене дијагностике и примене терапије у циљу поновне реканализације запушеног крвног суда (тромболитичка терапија).

 

Мождани удар је сложен медицински проблем. Међутим, постоје начини да се знатно смање његове последице. Препознавање раних знакова можданог удара и његово ургентно лечење у специјализованим јединицама за мождани удар могу значајно побољшати исход.

 

Суочимо се са чињеницом: МОЖДАНИ УДАР ЈЕ ИЗЛЕЧИВ!  Животи се могу побољшати бољом свесношћу, приступом и акцијом.

 

Мождани удар може да се деси свима и у сваком узрасту. Мождани удар утиче на: болеснике, породицу и пријатеље болесника као и на ширу друштвену заједницу.

 

Поводом обележавања 29. октобра, Светског дана борбе против можданог удара, желимо да још једном скренемо пажњу на распрострањеност ове болести, значај превенције и раног откривања као и о могућности правовременог лечења.

Овим смо још једном хтели да укажемо на изразит значај превенције настанка можданог удара, са посебним акцентом на факторе ризика на које можемо да утичемо.

 

Позивамо свакога – појединца, породице, заједнице, здравствене раднике и владе – да се придруже борби против можданог удара. Хајде да предузмемо мере, развијемо свест и инсистирамо на бољем приступу третману оболелима од можданог удара!

 

 

Извор: Завод за јавно здравље Панчево

Брошура Свети дан можданог удара  serbian-world-stroke-brochure-2016

Корисни линкови:http://www.worldstrokecampaign.org/

http://www.zrklik.com/2017/10/svetski-dan-borbe-protiv-mozdanog-udara-mozdani-udar-je-treci-uzrok-smrti-u-razvijenim-zemljama/

 


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


1.12. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-А
3.12. МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА