16. октобар - Светски дан хране


 

 

Октобар је месец правилне исхране и у склопу тога сe између осталог обележава и 16.октобар  – Светски дан хране.

 

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16.октобар, дан када је ова организација и основана 1945.год – Светски дан хране, а у  Србији се овај дан обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

 

 

 Ове године Светски дан хране обележава се под слоганом:  

 

„Променимо будућност миграција - унапредимо безбедност хране и пољопривредни развој.“

 

 

Светски дан хране је и прилика да се укаже на значај постизања циља одрживог развоја - без гладних до 2030.год.

 

 

 

 

Кључне поруке Светског дана хране 2017. године :

  1. Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене
  2. Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
  3. Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавања проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјима.
  4. Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.

 

Сваке године у око 150 земаља широм света различитим манифестацијама  обележава Светски дан хране.

 

Превентивни центар Дома здравља Панчево се прикључује и обележава овај дан активностима које ће подразумевати едукацију ученика Гиманзије Урош Предић и превентивни преглед запослених. Овим путем се средњошколци едукују о правилној исхрани и зашто је то важно за очување њиховог здравља, док се превентивним прегледима запослених омогућава контрола здравственог стања.

 

Зашто је важно хранити се здраво и правилно?


Здрава и правилна исхрана је један од основних проблема данашњице. Велики број људи већину свог радног дана проводе у кацеларији, у стресним окружењу и превише окупирано да би размишљало уопште о храни, а камоли о квалитету намирница које уноси као и  правилности када треба и шта треба јести. То све доводи до тога да се људи  хране у оближњој пекари, да не уносе разноврсну храну, да не уносе свеже намирнице, да се уместо три главна оброка и две ужине  има само један до два обилна оброка, неретко у вечерњим часовима, да се вода не унесе током целог дана итд.

 

Све ово ће временом довести до исцрпљивања организма, његових капацитета и доћи ће до нарушавања здравља и појаве болести. Зато се  каже: ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ.  Треба бити свестан зашто је унос квалиетних намирница у правилним временским размацима, довољан унос воде и упражњавање физичке активности  итекако важно за очување здравља. То све омогућава да се боље осећамо и да будемо продуктивнији како код куће, тако и на послу без бојазни да ћемо здравље нарушити.

 

                                          

 

Шта су здрава храна и здрава исхрана?

 

Здрава храна подразумева све оно што садржи сложене угљене хидрате, протеине, затим тзв. добре масти, доста витамина и минерала.

То подразумева да је у исхрани претежно заступљено разноврсно воће, поврће, риба, интегралне житарице, док се ограничава унос меса, млечних производа и јаја, а потпуно избацују из исхране индустријски обрађене намирнице богате конзервансима и емулгаторима, газиране слатке течности, грицкалице итд.

 

                           

 

Важно је такође да оброци буду временски планирани што подразумева да главни оброци (доручак, ручак, вечера) буду у размаку од пет сати. Доручак се не сме прескакти , а вечера не сме бити два сата пре одласка у кревет.

Важно је такође уносити оптималних осам до десет чаша воде да би организам био довољно хидриран и да би се несметано одвијали сви метаболички процеси у телу.

 

                                  

 

Важно је и како се једе – одвојите време за оброк, јер је оброк гориво за наше тело и ако водимо рачуна које гориво сипамо у аутомобил, итекако требамо да водимо рачуна којег је квалитета  гориво за наше тело. Једите  полако, жваћите сваки залогај бар 32 пута, уживајте у храни и она ће бити ваш лек.

 

Свако од нас има своје навике у исхрани  и потребно је време кориговати их. Ништа не треба радити нагло већ постепено и треба да нам то преставља задовољство, а не оптерећење и још једну обавезу. Зато је потребно време да би се нове, здравије навике у исхрани створиле и треба бити само упоран и сачувати вољу и пустити да храна буде лек и да лек буде храна.

                                        

Др Драгана Марковић, лекар у Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља Панчево


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


1.12. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-А
3.12. МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА