Данас је Светски дан борбе против можданог удара


 

 

 

Акутни моздани удар се дефинише као нагло настали фокални или регионални поремећај моздане функције .

Последица је поремецаја моздане циркулације или стања у коме проток крви није довољан да задовољи метаболицке потребе неурона за кисеоником и глукозом. Акутни моздани удар је трећи узрок смрти у свету. Осим високе стопе морталитета мождани удар је болест са највећим степеном инвалидитета у односу на све друге неуролошке болести. Чешће настаје код мускараца, а с годинама старости његова инциденца се значајно повећава  

 

У зависности од начина настанка, моздани удар може бити исхемијски или хеморагијски. Исхемијски мождани удар је знатно чешћи и јавља се као последица тромбозе или емболизације крвног суда. Хеморагијски мождани удар је ређи, а последица је изливања крви у мождани паренхим. Крварење може да буде интрацеребрално или субарахноидално.

 

 

 

 

 

 

Бројни су фактори ризика који могу да доведу до настанка мозданог удара . На неке се не мое утицати (пол, раса , наслеђе , старост), док се на друге може утицати у циљу смањења вероватноће његовог настанка (повишен крвни притисак, шећерна болест , пушење, фибрилација преткомора, поремећај масти, гојазност, физичка неактивност, употреба алкохола, употреба оралних антиконтрацептива ...)

 

 

Исхемијски моздани удар настаје због недовољног дотока крви можданим ћелијама. Како су нервне ћелије веома осетљиве на недостатак кисеоника и глукозе, недовољни доток крви доводи до брзог губитка њихове функције (већ након 60-90 секунди), а уколико се циркулација не успостави долази до иреверзибилних промена након отприлике 3 сата.

 

Клиничка слика мозданог удара је слична, симптоми и у једном и у другом настају изненада.  Акутни мождани удар је болест коју карактерише нагли почетак и брзи развој неуролошких симптома. Симптоматологија зависи од тога који је крвни суд захваћен инфарктом. Од симптома се могу јавити поремећај  говора, једнострана слабост или одузетост екстремитета, једнострани губитак сензибилитета, поремећаји вида.

 

Хеморагијски моздани удар се најчешће манифестује одузетошћу екстремитета, сметњама говора и вида, испадима сензибилитета, епилептичким нападима.

 

Време је кључан фактор у лечењу мозданог удара, те је стога од великог значаја, да, уколико постоји сумња на моздани удар пацијент буде сто пре прегледан и адекватно транспортован од стране Службе хитне медицинске помоћи до најближе установе за лечење оваквих болесника.

 

Др Сања Секулић

Лекар у Хитној помоћи Панчево


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


10.9. СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТАВА
11.9. СВЕТСКИ ДАН ПРВЕ ПОМОЋИ
21.9. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ
26.9. СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈА
29.9. СВЕТСКИ ДАН СРЦА