20. новембар – Међународни дан детета


 

Међународни дан детета обележава се с циљем да се скрене пажња јавности на све обавезе које друштво има према деци, као и на најважније проблеме са којима се деца суочавају. Дискриминација деце у Србији раширена је појава, посебно када је реч о ромској деци и деци са инвалидитетом, а задатак Србије је да ту дискриминацију искорени. Брига о деци је најважнији задатак, а држава је дужна да обезбеди подједнаку могућност сваком детету за достојанствено одрастање.

 

Дечија права су утврђена Ковненцијом о правима детета, a oсновни принципи Конвенције су:

 

  • право на живот, опстанак и развој,
  • најбољи интерес детета,
  • право на партиципацију
  • право на недискриминацију

 

Свако друго дете у узрасту до 14 година доживело је неки облик насиља у породици или у школи, а 13,7 одсто је сиромашно.

 

Иако су спроведене значајне системске реформе у дечјој заштити, здравственој заштити, инклузивном образовању и основном образовању и васпитању, оне нису довољне и у пракси се не спроводе доследно.

 

Такође, доступност образовних, спортских, игровних и креативних садржаја све више је комерцијализована, па самим тим све мање деце има прилику да се додатно образује и развија.

Како се наводи, свако пето дете у Србији пре школе нема ниједну књигу, а Светски дан детета је прилика да се подсетимо и да заједно учинимо што више за једно дете, за сву децу, за друштво у целини.

Деци  припада и треба подршка у физичком, менталном, духовном, моралном и друштвеном развоју, игра, образовање, култура, уметност.

 

Позива се јавност да се општа пажња заједнице додатно усмери на потребе најмлађег дела становништва. То је истовремено апел да се појединци, групе, установе, државне институције, невладин сектор нађу на истом племенитом задатку стварања услова за лепше и срећније детињство.

 

Наглашено социјално раслојавање, учестале реформе школства, комерцијализација делатности попут спорта, културе и осталих из домена слободних активности, нестабилност брака и породице, нестанак традиционалних ауторитета, пораст насиља… околности су у којима стасавају младе генерације данас. И за те околности, као и за последице које оне изазивају у понашању младих, одговорни су одрасли.

 

Стога је управо обавеза одраслих да ојачају снагу позитивних примера и тиме младима дају путоказ и пруже наду. Родитељи, наставници, али и јавни делатници, као и јавни медији, могу и морају да утичу на развијање радних навика, моралних скрупула и исправног социјалног опхођења, да децу и младе уче поштовању другог и другачијег, да им указују на лепоту солидарности, дарежљивсти и пожртвованости, да их упућују на здраве стилове живота, да их подстичу на стваралаштво.

 

Оно што се чини за добробит деце никад није довољно. Деца у себи носе доброту, осећајност, маштовитост и ниједан напор није сувишан да би им се омогућило да испоље своја најбоља својства у несметаној пуноћи.

 

Зато би ваљало да се баш на овај дан свако од нас посебно замисли над питањем шта би лично – као мајка, отац, професор/ка, тренер, васпитач/ица, лекар, сусетка, полицајац, уметник, новинар/ка, спортиста…лепо и корисно могао да учини за децу. Макар за једно дете. Своје или било које.

 

 

Извор: Удружење „Пријатељи деце Србије“


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


1.12. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-А
3.12. МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА