Међународни дан борбе против насиља над женама - 25 новембар


 

Насиље над женама је проблем и одговорност шире друштвене заједнице, а његове последице су вишеструке и одражавају се на све сегменте друштва. Насиље не само да угрожава физичко, ментално и социјално благостање жене и њен квалитет живота, већ се одражава и на децу која такође трпе и жртве су када је њихова мајка злостављана.

 

Жене које доживљавају насиље или живе у страху од њега имају различите здравствене тегобе због којих чешће остварују контакте са здравственим установама.

 

 

Светска здравствена организација (СЗО) је 2002. године насиље прогласило приоритетним јавноздравственим проблемом .


 

Према међународним документима, насиље над женама обухвата, пре свега, физичко, психичко и сексуално насиље, до кога може да дође у породици и у широј друштвеној заједници. Такође се указује на то да су неке групе жена више изложене ризику,  посебно жене које припадају мањинским групама, жене избеглице, мигранткиње, жене које живе у сиромаштву у сеоским и удаљеним срединама, жене у институцијама или у притвору, женска деца, жене са инвалидитетом, жене другачије сексуалне оријентације, старије жене, жене расељена лица, жене повратнице, жене које живе у сиромаштву, жене у ситуацијама оружаних сукоба.

 

Женска људска права су неодвојиви део универзалних људских права, и у складу са свим међународним документима, морају бити гарантована, поштована и заштићена, те је веома важно препознавање и спречавање дискриминације жена.

 

        Врсте насиља су:

 

 -    физичко насиље 

–     психичко насиље

–     економско насиље

–     сексуално насиље

 

Физичко насиље:

Светска здравствена организација је физичко насиље дефинисала као „намерну употребу физичке силе са могућношћу да доведе до смрти, повреде, или оштећења, укључујући (али не ограничавајући се на) широк спектар насилног понашања: гурање, шамарање, дрмусање, повлачење за косу, ударање, те употреба, или претња употребом оружја (пиштоља, ножа или неког другог предмета) .

 

Психолошко насиље

(или злостављање) односи се на „константно омаловажавање и понижавање од стране партнера, као и застрашивање да ће се извести било која од горе наведених радњи“.

 

 

Статистике показују да жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност. Међународни женски покрет је показао да је мушко насиље над женама глобална појава, и да има исту динамику у свим културама, само што су неки облици у одређеним заједницама различити.

 

У Дому здравља Панчево се примењује Посебан протокол Министарства здравља Републике Србије за заштиту и поступање са женама које су изложене насиљу.

 

Физичко, сексуално и психолошко насиље се често јављају удружено, и то значајно повећава ризик за нарушавање здравља жене.

 

Телесне повреде могу да настану током насилног акта: шамарање, грубо ћушкање, чупање за косу, гађање предметима, ударање песницом, шутирање, стезање за врат, наношење опекотина, употреба ватреног оружја, те шиљатих (шпицастих) и оштрих предмета, и друго. Телесне повреде укључују крвне подливе, - посекотине, раздерине, огуљотине, убодине, ишчашења зглобова, напрснућа и преломе костију, повреде ока, расцепи бубне опне, повреде унутрашњих органа, што директно угрожава живот и може довести до смртног исхода.

 

Телесне повреде су видљиве и тада се јасно може уочити да је жена била изложена насиљу. Огроман проблем је када жена годинама трпи психичко малтретирање од стране партнера и тада долази до разних психосоматских тегоба због којих се жртва обраћа свом изабраном лекару. Изабрани лекар је тај који треба да уочи чешће јављање због сличних симптома а где не може да се утврди органски узрок. Тада треба да посумња на изложеност жене насиљу и да у складу са тим предузме одговарајуће превентивне и интервентне активности.

 

 

Активности - добра пракса у пружању здравствених услуга женама са искуством насиља :

  1. Идентификовати и потврдити насиље
  2. Одговорити на здравствене последице здравља
  3. Документовати насиље
  4. Проценити безбедност
  5. Развити безбедносни план
  6. Упутити на ресурсе у заједници
  7. Завршити разговор у подржавајућем тону

 

ПОСТУПЦИ ЗБРИЊАВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ ПОСЛЕДИЦА НАСИЉА

 -Проценити ефекте злостављања на физичко и ментално здравље жене

- Прегледати садашње и скорашње повреде као и старе

- Сачинити детаљну медицинску документацију

-Санирати повреде и остале тегобе, у складу са правилима добре праксе

- Дати жени адресе и телефоне служби за помоћ женама са искуством насиља, без обзира на то да ли она тренутно жели да им се обрати или не .

 

 

Oсудa нaсиљa, узимaњe у oбзир утицaja нaсиљa нa здрaвљe, блaгoврeмeнa и aдeквaтнa рeaкциja здравствених рaдникa/ца прeдстaвљajу сaстaвни дeo успeшнoг лeчeња и опоравка.


У Дому здравља функционише Тим за спречавање насиља над женама и породично насиље који у сваком моменту стоји на располагању здравственим радницима у смислу пружања информација и помоћи у збрињавању жена које су доживеле или доживљавају насиље.

 

 

 

ДРАГАНА ПОПОВИЋ, дипл. економиста – менаџер у здравству

Координаторка Тима у случајевима насиља над женама и породичног насиља

 

 

 

 

 

 



Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


1.12. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХИВ/АИДС-А
3.12. МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА