Исхрана у летњем периоду


На избор намирница које користимо у исхрани утиче више различитих чинилаца, као што су пол, узраст, физичка (не) активност, здравствено стање. Зависно од годишњег доба, доступне су нам и различите врсте намирница, а осим тога, климатски услови утичу и на потребе организма за одређеном врстом хране. Током лета исхрана треба да је редовна, што подразумева одређен ритам оброка у току дана. Често преко дана због великих врућина избегавамо оброке, да би у вечерњим сатима појели један обилан оброк што није добро за наш организам. Исхрана лети треба да буде таква да не оптерећује систем за варење, односно лако пробављива. То подразумева већи унос поврћа и воћа, киселомлечних производа, као и воде, а мање масне, презачињене хране, меса и месних прерађевина. Воће и поврће је богато водом, витаминима и минералима. Минерални састав јако је користан у летњем периоду, јер омогућава надокнаду изгубљених електролита знојењем. Такође, ове намирнице богате су биљним влакнима, која имају изразиту апсорпциону способност, те за себе везују различите штетне материје и на тај начин активно доприносе детоксикацији организма. Исто тако, побољшавају перисталтику црева, па се на природан начин отклања затвор и његове штетне последице. Због убрзаног транзитирања хране кроз цревни тракт, долази до смањеног усвајања енергијом богатих материја, тако да поврће и воће може помоћи у регулисању телесне масе. Садржај биљних влакана значајан је дијабетичарима, јер даје позитиван утицај на метаболизам шећера. Љубитељи меса могу се орјентисати на рибу, а када пожеле месо, треба да бирају младо месо. Термичка обрада меса, која се препоручује, је кување, евентуално печење у сопственој масноћи. Код кувања меса важно је знати да ће оно бити вредније ако се у комаду спусти у врелу воду. Тако беланчевине коагулишу и кроз такво парче меса теже пролази вода и со и оно остаје доследније свом природном саставу и ароми. Лети је јако корисно конзумирати јогурт, односно кисело млеко. Велика дијететска вредност киселог млека и јогурта огледа се у томе што се под дејством млечне киселине мења колоидна структура масти и беланчевина, тако да организам те компоненте много лакше вари и искоришћује. Поред тога, млечнокиселинске бактерије делују антагонистички на извесне цревне патогене микроорганизме, а помажу раст бактерија које учествују у синтези витамина Б-комплекса. Најновија истраживања говоре у прилог постојања материје у овим киселомлечним производима која спречава синтезу и смањује ниво холестерола у крви. Лети је нашем телу потребно мање калорија, односно енергије коју добија из хране, што је додатни разлог да лети избегавамо масну и храну тешку за варење. Варење тешке хране захтева већу активност нашег метаболизма, што индиректно повећава нашу телесну температуру. У току дана треба узимати неколико мањих оброка чиме се умањује осећај глади и омогућава лакше варење. Доручак и још четири мања оброка осигуравају организму довољно течности и храњивих састојака потребних за све метаболичке процесе.

 

 

Неколико правила у исхрани, која се не смеју заборавити:

– избегавати јако хладне и газиране напитке, а воду пити и пре него што се осети жеђ

– јести доста свежег воћа, поврћа и производа од интегралних житарица,

– избегавајте тесто и масне сосове и пржену храну

– дневни унос хране распоредити на 5 до 6 мањих оброка

– не уносити алкохолна пића, веће количине кафе и пића са кофеином (кафа,кока-кола).

 

Извор:

Завод за јавно здравље Панчево

Водич за здрав живот. Институт за јавно здравље ,,Др Милан Јовановић Батут"

 

Текст уредила:

Тијана Бикар Јаћимовић, медицинска сестра

Здравствена амбуланта ,,Младост" Панчево


Tagovi: 
Пријави се | Регистрација

Календар здравља


10.9. СВЕТСКИ ДАН ПРЕВЕНЦИЈЕ САМОУБИСТАВА
11.9. СВЕТСКИ ДАН ПРВЕ ПОМОЋИ
21.9. СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ АЛЦХАЈМЕРОВЕ БОЛЕСТИ
26.9. СВЕТСКИ ДАН КОНТРАЦЕПЦИЈА
29.9. СВЕТСКИ ДАН СРЦА