Актуелно

По препоруци Министарства здравља, а на основу закона о здравственој заштити, скрининг прегледи постају обавезни за све Домове здравља. У нашој земљи скрининг прегледи су уведени 2013. године, али сада је постала обавеза за све здравствене установе да позивају грађане да долазе на скрининг прегледе.

ПАЦИЈЕНТИ СА ПОВИШЕНОМ ТЕМПЕРАТУРОМ И РЕСПИРАТОРНИМ СИМПТОМИМА, КОЈИ СУ СЕ У ПОСЛЕДЊИХ 14 ДАНА ВРАТИЛИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА,  ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ ЈАВЕ:

 

  • На телефон за грађанство : 062/ 88 69 721  који је доступан од  8 – 22ч.

 

  • Напомињемо да се у таквим случајевима прво треба обратити дежурном епидемиологу на достављени број телефона и даље поступати по добијеним инструкцијама, није пожељно ићи у Дом здравља или болницу, пре добијених смерница, нити шетњом и другим активностима излагати друге грађане потенцијалним ризицима.

 

  • Све активности могу се видети на сајту Министарства здравља: WWW.ZDRAVLJE.GOV.RS COVID-19.

 

 

 

 

У Дому здравља Панчево данас је свечано отворено Одељење дечје и превентивне стоматологије чију комплетну реконструкцију и набавку савремене опреме је подржала компанија НИС у оквиру програма „Заједници заједно“. Осим реконструкције дечје стоматологије, компанија НИС је донирала и средства за набавку санитетског возила Служби хитне помоћи Дома здравља Панчево са транспортним инкубатором за новорођене бебе, чиме су  значајно унапређени квалитет и безбедност у пружању здравствене заштите превремено рођеној деци, новорођенчади и одојчади.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 18,1 милиона људи регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

 

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа и рак грлића материце, али нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

 

Србија се према проценама Међународне агенције за истраживање рака сврстава међу 40 земаља Европе у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена.

За разлику процењених стопа оболевања, Србија је земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

 

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку око 1370 особа оболи и 940 умире од малигних болести. Подаци показују да од малигних болести у Јужнобанатском округу чешће оболевају и умиру мушкарци него жене. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, док се код жена малигни тумори најчешће локализују на дојци, дебелом цреву и плућима.

 

За предстојећи  празник, Сретење, односно Дан државности – 15.  16.  и 17. фебруара,  дежурне службе Дома здравља Панчево ће имати следеће радно време:

 

Дежурна амбуланта у Панчеву је Здравствена амбуланта ,,Горњи град"  од 07.00 до 19.00 сати.

 

Амбуланте по селима раде у времену: субота 15.02.2020.год. од 7.00 до 12.00 сати,

                                                                                       недеља 16.02.2020.год. од 7.00 - 12.00 сати,

                                                                                       понедељак 17.02.2020.год. од 07.00 до 12.00 сати.

 

• Амбуланта у Иванову дежура од 07.00 до 10.00 часова.

 

• Служба стоматолошке здравствене заштите дежура од 08.00 до 18.00 сати.

 

Дежурно педијатријско одељење је Одељење за здравствену заштиту  школске деце (Школски

 суботу, недељу и понедељак, 15.02. 16.02. и 17.02.2020.године, од 7.00 до 19.00 сати.

 

• Служба поливалентне патронаже дежура у времену од 07.00 до 12.00 сати.

• Служба кућног лечења ради у времену од 07.00 до 12.00 сати.

• Служба за лабораторијску дијагностику ради у времену од 07.00 до 19.00 сати.

• Служба хитне медицинске помоћи ће радити у обичајеном радном времену од 00 до 24 часа.

 

 

Ваш Дом здравља Панчево

Због повећаног броја оболелих од сезонског грипа који је дуплиран у односу на прошлу недељу, Покрајинска влада и Министарство здравља одлучили су да се школски распуст продужи. Подаци Завода за јавно здравље Панчево показују да је број оболевања прошле године у истом периоду, био нижи него ове године.

 

Највише оболелих је регистровано код деце до 4 године као и у групи  од 5 до 14 година. Покрајинска влада је потрвдила да је први пут током ове године интензитет вируса грипа изнад епидемијског прага регистрован  на територији пет округа у АП Војводини, што указује на широко распрострањену активност вируса. Министарство здравља је  због вируса грипа донело одлуку да распуст продужи за недељу дана како  би се вирус грипа што мање ширио по колективима.

 

Имали смо потврђене случајеве грипа, да и у нашој популацији циркулише АХ1 пандемијски и Б и респираторни који није инфлуенца (није грип), већ је респираторни синцицијални вирус, који је главни узрочник инфекција дисајних путева, изазван вирусима. Ако  се посматра у односу на прошлу годину у истом периоду, тај број је био нижи. Најбоља превентвна мера је вакцинација, треба избегавати окупљање, користити папирнате марамице прилоком кијања и кашљања, користити маске. Неопходно је да проветравати просторије, имати дијететско хигијенски режим, конзумирати топле напитке, лагану исхрану.

,,БЕЗ ГРАНИЦА“ Заједно. Могућност. Будућност. Излечење. Снага

 

Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у 88 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

 

Малигне болести су један од значајних глобалних јавно здравствених проблема данашњице, које, према статистичким подацима, представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога, обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.

 

Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. Према последњим подацима, током 2014. године регистровано је 300.000 новооболелих особа узраста од 0 до 19. година. Више од 2/3 новооболелих особа или 215.000 је  било узраста до 14. година. Упркос чињеници да оболевање од рака у свету код деце расте и даље у структури оболевања од свих малигних болести рак код деце чини 1%. 

Каква је епидемиолошка ситуација инфекција изазваним новим Корона вирусом у АП Војводини?

У АП Војводини, за сада нису регистровани случајеви инфекције изазване новим Корона вирусом. Институт за јавно здравље Војводине и све здравствене установе поступају у складу са алгоритмима које је доставио Институт за јавно здравље Србије „ Др Милан Јовановић Батут“. Спроводи се здравствени надзор над путницима у међународном саобраћају, а према решењу граничне санитарне инспекције, као и посебан алгоритам за случај да се лице јави на преглед без претходног контакта са епидемиолошком службом у вези са могућом инфекцијом новим Корона вирусом.

 

Да ли су инфекције Корона вирусима неуобичајене код људи?

Већина људи се током живота инфицира неким типом Корона вируса. Инфекције могу проћи без икаквих симптома или се манифестовати симптомима прехладе.

 

Које су особине новог Корона вируса?

Нови Корона вирус је до сада непознати тип вируса откривен у децембру 2019. године у Кини (Вухан). Овај вирус се разликује од свих до сада познатих Корона вируса, укључујући MERS-CoV препознат на Блиском Истоку пре неколико година и SARS-CoV који је први пут регистрован у Кини почетком 2002-2003 године. Према сада доступним информацијама, овај вирус је мање смртоносан од SARS-CoV.

Варичела спада у акутну болест из групе осипних грозница. Обично почиње високом температуром, грозницом, општом слабошћу, малаксалошћу и карактеристичном оспом у облику мехурића (везикула), испуњених бистром течношћу (на глави и другим деловима тела). Оспе су праћене сврабом. Најчешће обољевају деца предшколског узраста.

Инкубација у просеку траје две недеље (14-21 дан).

Извор инфекције је искључиво болесник до отпадања круста.

Путеви ширења: капљицама путем ваздуха, кашљањем или кијањем болесника или непосредно контактом са секретом из мехурића. Оболела особа је заразна 1-5 дана пре и 4-5 дана након избијања оспе (док се крусте не осуше).

Терапија је симптоматска, ако дете има повишену телесну температуру лекови за скидање температуре, пудери , гелови , млека за третирање свраба, уз обавезно туширање детета (без трљања) и посушивањем меканим пешкиром без трљања.

Није пожељно да се дете чеше, јер остају трајни ожиљци на кожи и постоји могућност инфекције.

Уз то дете треба изоловати од других лица која нису прележала варичеле.

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака, под слоганом „Ја сам, ја хоћу” којом се подсећа да како појединац, тако и заједница могу да допринесу смањењу глобалног оптерећења малигним болестима.

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, од малигних болести у свету годишње оболи 18,1 милиона људи и региструје се 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација рака годишње. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.