Светска недеља дојења је глобална кампања која се одржава у око 150 земаља света, чији је циљ да створи и подигне друштвену свест о значају и предностима дојења, али и да обезбеди подршку дојењу и тиме унапреди заштиту здравља мајке и детета.

Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама.

У нашој земљи, као и у многим другим земљама, за датум обележавања Светске недеље дојења изабрана је 40. недеља у години, зато што трудноћа траје четрдесет недеља.

Тема овогодишње кампање изабрана је у складу са Миленијумским циљевима развоја „Дојење – победнички поен за живот” са циљем да скрене пажњу јавности на значај пружања подршке мајкама да обезбеде детету исхрану дојењем, што у кризним и ванредним ситуацијама може спасити живот детета, а често и мајке. Кампања је и прилика да се укаже на предност искључивог дојења у првих шест месеци живота одојчета као и на значај наставка дојења уз допунску исхрану до краја друге године старости детета, а бројне предшколске установе и школе, деца и васпитачи, ученици и наставници дају свој допринос спровођењу Програма подршке дојењу и заштити материнства.

Искључиво дојење и адекватна допунска немлечна исхрана су главни фактори правилног раста и развоја деце. Миленијумске циљеве развоја усвојило је свих 191 земаља чланица Уједињених нација за период до 2015. године, а осам циљева је повезано са дојењем.

Циљ 1. Искорењивање екстремног сиромаштва и глади

Заштита, промоција и подршка дојењу су важни у борби против сиромаштва, што је први Миленијумски циљ. Дојење смањује ефекте екстремног сиромаштва нудећи безбедну и одрживу исхрану, здравље и емоционалну сигурност. Дојење кошта много мање него замене за мајчино млеко. Поред адаптираних млечних формула на које може да оде и више од две трећине кућног буџета, потребне су флашице, цуцле, опрема за стерилизацију.

Циљ 2. Постизање универзалног основног образовања.

Дојење значајно побољшава ментални развој и успех у учењу код деце.

Свој деци би требало обезбедити основно образовање.

Циљ 3. Промовисање једнакости полова

Пол је главна социјална детерминанта здравља и има велики утицај на Миленијумске циљеве развоја. Род се односи на друштвене, а не биолошки изграђене разлике и однос мушкараца и жена. Ови односи варирају зависно од друштва и културе који су се мењали током времена. Показано је да родна неједнакост има директан утицај на мајчинство (депресија) и директан утицај на дојење. Очеви имају важну улогу у пружању подршке дојењу у својим породицама и на јавним местима.

Циљ 4. Смањење смртности код деце

Смртност одојчади може бити смањена за око 13% искључивим дојењем, а за 6% унапређењем допунске немлечне исхране. Око 50% смртности код деце млађе од 5 година настаје због неухрањености.

Циљ 5. Побољшање здравља мајки

Дојење је повезано са смањењем смртности код мајки након порођаја, смањује постпорођајно крварење, настанак малигних обољења дојке и јајника, смањује ризик појаве остеопорозе, постпорођајне депресије и појаве анемије.

Циљ 6. Борба против ХИВ/сиде, маларије, и других обољења

Искључиво дојење заједно са одговарајућом антиретровирусном терапијом може значајно да смањи пренос вируса ХИВ-а са мајке на дете. Још важније, дојење снижава стопу смртности код деце изложене вирусу ХИВ-а и повећава стопу преживаљавања без ХИВ-а.

Циљ 7. Обезебеђење одрживости животне средине

Дојење чува животну средину јер обезбеђује правилну исхрану, а не захтева утрошак природних ресурса.

Циљ 8. Стварање глобалног партнерства за развој

Глобална стратегија за исхрану одојчади и мале деце јача мултисекторску сарадњу и партнерство кроз подршку дојењу и правилној немлечној исхрани одојчади.

Предности дојења за новорођенче/одојче • Обезбеђује правилан раст и развој • Подстиче развој и сазревање одбрамбеног система • Смањује ризик од гојазности: омогућава детету да научи да поједе колико му је потребно чиме се смањује ризик од настанка прекомерне исхрањености и гојазности у каснијем узрасту • Подстиче развој интелигенције • Штити од многих болести и инфекција • Смањује ризик од пролива • Смањује ризик од појаве алергија •  Смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета

Извор:

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”